Languageaficionados

Jezički dnevnik je jednostavan način da strani jezik koristite redovno i aktivno, čak i kada nemate partnera za razgovor ili mnogo vremena za učenje.

Ne mora da izgleda kao klasičan dnevnik u kojem opisujete svaki detalj dana. Može biti zbirka kratkih zapisa, pitanja, novih izraza, mini-sastava, ispravki i ideja koje želite da naučite da izražavate na stranom jeziku.

Najveća korist dolazi iz toga što vas tera da sami formulišete rečenice, umesto da samo čitate ili prepoznajete tuđe.

Izaberite format koji ćete zaista koristiti

Jezički dnevnik može biti:

• sveska;
• Word ili Google dokument;
• aplikacija za beleške;
• poseban folder sa kratkim tekstovima;
• kombinacija pisanih i glasovnih zapisa.

Ne postoji „najbolji“ format.

Ako volite da pišete rukom, sveska može biti praktična. Ako često želite da menjate i ispravljate tekst, digitalni dokument je lakši.

Najvažnije je da zapis možete brzo da otvorite i da ne trošite više vremena na uređivanje izgleda nego na sam jezik.

Počnite sa pet rečenica

Ne morate odmah pisati dugačke sastave.

Pet rečenica dnevno sasvim je dovoljno za početak.

Možete napisati:

Today I went to work early.

I had a very busy morning.

After work, I met a friend for coffee.

We talked about our summer plans.

Tomorrow I want to stay at home and rest.

Takav kratak zapis već zahteva da aktivno koristite glagolska vremena, vokabular i red reči.

Kada vam pet rečenica postane lako, prirodno ćete početi da pišete više.

Ne morate svaki dan pisati šta vam se dogodilo

Jedan od razloga zbog kojih ljudi odustaju od dnevnika jeste osećaj da nemaju ništa zanimljivo da napišu.

Zato menjajte teme.

Možete pisati o:

• planu za vikend;
• filmu ili seriji koju ste gledali;
• knjizi koju čitate;
• mestu koje biste želeli da posetite;
• poslu;
• hrani;
• nekom sećanju;
• svom mišljenju o određenoj temi;
• ciljevima za naredni mesec.

Dnevnik ne mora da bude hronologija vašeg života. Može biti prostor za vežbanje jezika kroz teme koje vas zanimaju.

Koristite ono što već znate

Kada pišete, pokušajte prvo da završite misao rečima koje već poznajete.

Ako želite da napišete:

„Bilo je razočaravajuće“

ali ne znate odgovarajuću reč, možete napisati jednostavnije:

I was not happy with it.

To je korisna veština.

U stvarnom razgovoru često nećete znati savršenu reč, pa sposobnost da nešto objasnite jednostavnije pomaže da komunikacija ne stane.

Tek nakon što završite prvi nacrt proverite reči koje su vam zaista potrebne.

Ograničite korišćenje prevodioca

Ako svaku rečenicu prvo napišete na srpskom, unesete je u prevodilac i zatim kopirate rezultat, veći deo jezičkog posla radi alat umesto vas.

Bolji redosled je:

• prvo sami napišite verziju na jeziku koji učite;
• označite mesta u koja niste sigurni;
• tek zatim proverite rečnik ili prevodilac;
• uporedite rezultat sa svojim pokušajem.

Na taj način alat koristite za proveru, a ne kao zamenu za pisanje.

Vodite listu rečenica koje često želite da koristite

Posle nekoliko nedelja primetićete da se određene potrebe ponavljaju.

Možda često želite da napišete:

„Radujem se tome.“

„Nisam još odlučio.“

„Zavisi od situacije.“

„Nemam dovoljno vremena.“

„Voleo bih da pokušam.“

Takve rečenice vrede zapisati u posebnu sekciju.

Kod engleskog to mogu biti izrazi poput:

I’m looking forward to it.

I haven’t decided yet.

It depends on the situation.

Kada ih više puta upotrebite u sopstvenim zapisima, postaju dostupnije i u govoru.

Obeležavajte greške koje se ponavljaju

Nemojte pokušavati da analizirate svaku malu grešku u svakom tekstu.

Mnogo je korisnije pratiti obrasce.

Ako stalno grešite isti predlog, glagolsko vreme ili red reči, označite to.

Na primer:

I’m interested for languages.

Ispravno:

I’m interested in languages.

Zatim napravite još dve svoje rečenice:

She is interested in art.

I’m interested in learning German.

Tako greška postaje konkretna lekcija.

Prepišite stari zapis nakon nekoliko nedelja

Jedna od najboljih vežbi je da se vratite na stari tekst.

Izaberite zapis koji ste napisali pre mesec ili dva i napišite ga ponovo bez gledanja u staru verziju.

Zatim uporedite.

Možda ćete primetiti da:

• pišete duže rečenice;
• koristite više veznika;
• imate bogatiji vokabular;
• pravite manje istih grešaka;
• brže formulišete misli.

Takvo poređenje daje konkretniji dokaz napretka od utiska da „još uvek ne znate dovoljno“.

Koristite pitanja kao pokretač za pisanje

Ako ne znate o čemu da pišete, pripremite listu pitanja.

Na primer:

• What was the best part of my day?
• What do I want to do this weekend?
• What is something I would like to learn?
• What place would I like to visit and why?
• What was the last film I enjoyed?

Svaki odgovor može imati samo nekoliko rečenica.

Pitanja smanjuju pritisak da svaki put sami izmišljate temu.

Probajte dnevnik sa jednom temom nedeljno

Možete jednu nedelju posvetiti jednoj oblasti.

Na primer, tema može biti „putovanje“.

Tokom nedelje pišite o:

• zemlji koju biste voleli da posetite;
• poslednjem putovanju;
• pakovanju;
• hotelu;
• prevozu;
• problemima koji mogu nastati tokom putovanja.

Isti vokabular će se prirodno ponavljati u različitim rečenicama.

To pomaže da reči ne ostanu samo na listi, već da ih više puta aktivno koristite.

Povežite pisanje sa govorom

Kada završite zapis, pročitajte ga naglas.

Još bolje, zatvorite tekst i pokušajte da istu priču ispričate svojim rečima.

Pisanje vam je prvo dalo vreme da organizujete misli. Govor zatim proverava koliko toga možete da prizovete bez gledanja.

Možete i snimiti minut ili dva govora na telefonu.

Nije potrebno da zvuči savršeno. Cilj je da primetite da li vam rečenice dolaze lakše nego ranije.

Kako može izgledati nedeljna rutina?

Jednostavan plan može biti:

• ponedeljak – pet rečenica o danu;
• utorak – mišljenje o filmu, knjizi ili vesti;
• sreda – opis osobe ili mesta;
• četvrtak – plan za budućnost;
• petak – kratka priča u prošlom vremenu;
• vikend – pregled nekoliko grešaka i novih izraza.

Ne morate pisati svakog dana.

Tri kvalitetna zapisa nedeljno mogu biti sasvim dovoljna ako ih radite redovno.

Koliko dugačak treba da bude zapis?

Dužina zavisi od nivoa.

Za A1 može biti dovoljno 30 do 50 reči.

Na A2 nivou možete ciljati 60 do 100.

Na srednjem nivou 100 do 200 reči pruža dovoljno prostora da razvijete ideju bez pretvaranja svake sesije u veliki sastav.

Važnije je da pišete redovno nego da svaki tekst bude dugačak.

Najčešće greške pri vođenju jezičkog dnevnika

Prva greška je pokušaj da svaki zapis bude savršen.

To često dovodi do toga da više vremena provedete proveravajući nego pišući.

Druga greška je previše korišćenja prevodioca.

Treća je zapisivanje velikog broja novih reči koje nikada ponovo ne upotrebite.

Četvrta je pisanje samo jedne vrste teksta, na primer isključivo opisa svakodnevnog dana.

Menjanje tema, vremena i vrsta zadataka čini dnevnik korisnijim.

Praktična vežba za početak

Otvorite praznu stranicu i odgovorite na tri pitanja:

• Šta sam danas radio?
• Šta mi je danas bilo dobro ili teško?
• Šta planiram sutra?

Napišite između pet i deset rečenica bez prevodioca.

Kada završite, proverite samo tri stvari u koje ste najmanje sigurni.

Izaberite jedan novi izraz i napravite još dve rečenice sa njim.

Sledeće nedelje ponovite isti zadatak i uporedite koliko vam je vremena potrebno.

Zaključak

Jezički dnevnik je koristan zato što pretvara pasivno znanje u aktivnu upotrebu. Ne zahteva poseban program, nastavnika niti mnogo vremena.

Počnite kratkim zapisima, menjajte teme, pokušajte prvo da se izrazite rečima koje već znate i tek nakon toga proveravajte ono u šta niste sigurni.

Vremenom ćete dobiti i vrednu arhivu svog napretka: stare tekstove koji jasno pokazuju kako su se vaš vokabular, gramatika i sposobnost izražavanja menjali.

Više praktičnih metoda za samostalno učenje nalazi se u kategoriji Metode i strategije učenja.