Učenje nemačkog jezika na početnim nivoima može delovati zahtevno zbog članova, padeža, reda reči i promena glagola. Ipak, na nivoima A1 i A2 nije potrebno savladati sve odjednom. Mnogo je važnije izgraditi stabilnu osnovu i naučiti kako da najčešće gramatičke strukture koristite u svakodnevnim situacijama.
Ako učite redovno i povezujete gramatiku sa konkretnim primerima, nemački postaje znatno pregledniji nego što se na prvi pogled čini.
Šta treba da znate na nivou A1?
Na A1 nivou cilj je da možete da razumete i koristite osnovne izraze iz svakodnevnog života.
Poželjno je da naučite kako da:
- predstavite sebe i druge;
- kažete gde živite i odakle dolazite;
- govorite o porodici i poslu;
- postavljate jednostavna pitanja;
- govorite o svakodnevnoj rutini;
- naručite hranu i piće;
- pitate za cenu, vreme ili pravac;
- razumete osnovne brojeve, datume i termine;
- sastavite kratku poruku ili jednostavan mejl.
Na ovom nivou nije cilj da govorite bez greške. Važnije je da možete da prenesete osnovnu poruku.
Šta se očekuje na nivou A2?
Na A2 nivou proširujete ono što ste naučili na A1.
Počinjete da govorite o:
- prethodnim događajima;
- putovanjima;
- slobodnom vremenu;
- zdravlju;
- kupovini;
- poslu;
- planovima;
- iskustvima;
- svakodnevnim problemima.
Rečenice postaju duže, a vokabular raznovrsniji.
Na primer, na A1 nivou možete reći:
„Ich wohne in Belgrad.“
Na A2 nivou možete proširiti misao:
„Ich wohne in Belgrad und arbeite in der Stadt. Am Wochenende treffe ich oft meine Freunde.“
Takvo postepeno proširivanje rečenica veoma je efikasan način napredovanja.
1. Učite imenice zajedno sa članom
Jedna od najvažnijih navika pri učenju nemačkog jeste da imenicu ne učite samu.
Nemojte učiti samo:
„Tisch – sto“
već:
„der Tisch“
Isto važi za:
„die Lampe“
„das Buch“
Rod imenice u nemačkom često nije moguće pouzdano pogoditi, zato je najbolje da član posmatrate kao deo same reči.
Ako možete, učite i množinu:
„das Buch – die Bücher“
„der Tisch – die Tische“
Na taj način od početka gradite tačniji vokabular.
2. Nemojte učiti padeže kao izolovana pravila
Padeži mnogim početnicima deluju kao jedan od najtežih delova nemačkog jezika.
Ipak, mnogo je lakše kada ih učite kroz konkretne rečenice.
Na primer:
„Der Mann kommt.“
„Ich sehe den Mann.“
„Ich helfe dem Mann.“
Umesto da samo pamtite tabele, posmatrajte šta se menja u stvarnoj rečenici.
Na A1 i A2 nivou posebno je važno razumeti nominativ, akuzativ i dativ. Genitiv može doći kasnije i ne mora odmah biti prioritet.
Ako želite detaljnije objašnjenje, koristan je i naš vodič o nemačkim padežima.
3. Obratite pažnju na red reči
Nemački red reči ima jasna pravila, ali početnicima često deluje neobično.
U jednostavnoj glavnoj rečenici glagol najčešće stoji na drugom mestu:
„Ich lerne heute Deutsch.“
Ako rečenicu počnete drugom informacijom:
„Heute lerne ich Deutsch.“
glagol i dalje ostaje na drugoj poziciji.
Kasnije ćete se susresti i sa zavisnim rečenicama u kojima glagol često ide na kraj:
„Ich lerne Deutsch, weil ich in Deutschland arbeiten möchte.“
Ne pokušavajte odmah da savladate sve moguće konstrukcije. Za početak je dovoljno da dobro uvežbate nekoliko najčešćih obrazaca.
4. Glagole učite kroz rečenice
Kada učite novi glagol, nije dovoljno znati samo prevod.
Na primer, umesto:
„arbeiten – raditi“
naučite:
„Ich arbeite in einem Büro.“
Kod nepravilnih glagola obratite pažnju na promene:
„fahren – du fährst“
„lesen – du liest“
„sprechen – du sprichst“
Takođe je korisno rano naučiti najčešće modalne glagole:
- können;
- müssen;
- wollen;
- dürfen;
- sollen;
- möchten.
Oni omogućavaju da sa relativno malim vokabularom sastavite mnogo korisnih rečenica.
5. Posebno vežbajte odvojive glagole
Odvojivi glagoli često zbunjuju početnike.
Na primer:
„aufstehen“
u rečenici postaje:
„Ich stehe um sieben Uhr auf.“
Zato nemojte učiti samo značenje glagola već odmah zapišite bar jednu celu rečenicu.
Česti primeri su:
„einkaufen“
„anrufen“
„aufstehen“
„fernsehen“
„mitkommen“
Kada ih dovoljno puta vidite u rečenici, njihov položaj će postati mnogo prirodniji.
6. Učite vokabular po temama
Na A1 i A2 nivou nije potrebno znati hiljade reči.
Mnogo je korisnije da dobro poznajete vokabular vezan za svakodnevne situacije.
Možete praviti tematske grupe:
- porodica;
- hrana;
- stanovanje;
- posao;
- škola;
- putovanje;
- vreme;
- kupovina;
- zdravlje;
- slobodno vreme.
Ne učite samo pojedinačne reči. Dodajte i česte izraze.
Umesto samo:
„Hunger – glad“
naučite:
„Ich habe Hunger.“
Umesto samo:
„Zeit – vreme“
naučite:
„Ich habe keine Zeit.“
Takve fraze se lakše koriste u stvarnom razgovoru.
7. Slušajte nemački svakog dana
Izgovor i ritam nemačkog mogu delovati neobično dok se ne naviknete na njih.
Zato je dobro svakodnevno slušati kratke sadržaje namenjene početnicima.
Ne morate odmah razumeti svaku reč.
Prvi put poslušajte snimak da biste shvatili temu.
Drugi put pokušajte da prepoznate poznate reči i izraze.
Treći put, ako postoji transkript, pratite tekst dok slušate.
Deset ili petnaest minuta dnevno sasvim je dovoljno da postepeno razvijate slušanje.
8. Govorite naglas od prvog dana
Mnogi učenici razumeju nemački bolje nego što mogu da ga govore jer su tokom učenja premalo koristili jezik aktivno.
Zato počnite da govorite što ranije.
Možete naglas opisivati šta radite:
„Ich trinke Kaffee.“
„Ich gehe zur Arbeit.“
„Heute ist das Wetter schön.“
Kasnije pokušajte da prepričate svoj dan u nekoliko rečenica.
Greške su očekivane. Ako vas strah od grešaka sprečava da govorite, možete pročitati i naš tekst o tome kako prevazići strah od govora na stranom jeziku.
9. Koristite strukturirane materijale
Na početnim nivoima korisno je imati udžbenik ili kurs koji prati jasan redosled lekcija.
Materijali za A1 i A2 obično postepeno uvode:
- osnovni vokabular;
- članove;
- prezent;
- modalne glagole;
- akuzativ i dativ;
- perfekt;
- predloge;
- poređenje prideva;
- jednostavne zavisne rečenice.
Udžbenici poput „Optimal A1“ i „Optimal A2“ mogu biti korisni ako vam odgovara strukturiran način rada.
Aplikacije poput Duolinga ili Memrisea mogu biti dobar dodatak, ali ne bi trebalo da budu jedini izvor učenja.
10. Napravite rutinu koju možete da održavate
Za napredak nije neophodno da svakog dana učite satima.
Možete, na primer, napraviti rutinu od 30 minuta:
- 10 minuta – vokabular;
- 10 minuta – gramatika;
- 5 minuta – slušanje;
- 5 minuta – govor ili pisanje.
Jednom nedeljno napravite kratko ponavljanje starog gradiva.
Proverite koje reči još pamtite, koje gramatičke konstrukcije možete samostalno da koristite i gde najčešće pravite greške.
Kako znati da napredujete?
Napredak nije samo prelazak iz jedne lekcije u drugu.
Dobar znak je kada možete da razumete kratku poruku bez prevodioca, spontano odgovorite na jednostavno pitanje ili sami sastavite nekoliko povezanih rečenica.
Na prelasku sa A1 na A2 primetićete da sve manje prevodite svaku reč i sve češće prepoznajete čitave nemačke izraze.
Doslednost je važnija od brzine
Nemački jezik ima strukturu koja početniku u početku može delovati komplikovano, ali upravo ta struktura vremenom postaje prednost.
Ne pokušavajte da savladate sve članove, padeže, glagole i pravila odjednom.
Učite korak po korak, povezujte pravila sa primerima i svakodnevno koristite makar mali deo onoga što ste naučili.
Dvadeset do trideset minuta redovnog rada gotovo svakog dana obično donosi više rezultata nego dugo, ali povremeno učenje.
