Poređenje sa ljudima koji brže uče jezike lako može da pretvori sopstveni napredak u osećaj da stalno kasnite. Vidite osobu koja posle godinu dana govori veoma dobro, nekoga ko tvrdi da je savladao jezik za nekoliko meseci ili učenika koji bez problema razgovara dok vi još zastajete tražeći reči.
Problem je što obično poredite samo dva vidljiva rezultata, a ne uslove koji su do njih doveli.
Ne znate koliko sati druga osoba provodi sa jezikom, da li već govori srodan jezik, da li živi u zemlji u kojoj se taj jezik koristi, koliko dugo je zapravo učila niti koliko podrške ima.
Zbog toga je korisnije da tuđi napredak posmatrate kao informaciju, a sopstveni napredak merite prema svojoj početnoj tački.
Dvoje ljudi gotovo nikada ne počinju sa iste pozicije
Zamislite dve osobe koje počinju da uče italijanski.
Prva već govori španski.
Druga govori samo srpski i engleski.
Obe mogu provesti isti broj meseci u učenju, ali će prva osoba verovatno od početka prepoznavati mnogo više reči i gramatičkih obrazaca zbog sličnosti dva jezika.
Slično važi i za nekoga ko:
- živi u zemlji u kojoj se jezik govori;
- ima partnera koji govori taj jezik;
- koristi ga svakodnevno na poslu;
- već ima iskustvo sa učenjem nekoliko stranih jezika;
- ima više vremena za nastavu i samostalno učenje.
Zato broj meseci sam po sebi govori vrlo malo.
„Učio sam šest meseci“ može značiti 30 sati kontakta sa jezikom, ali može značiti i nekoliko stotina sati.
Ne poredite svoje učenje sa tuđim najboljim trenutkom
Na društvenim mrežama obično vidite rezultat.
Vidite video u kojem osoba razgovara deset minuta bez većih problema.
Ne vidite nužno:
- koliko puta je vežbala tu temu;
- koliko je razgovora imala pre snimka;
- koji delovi videa nisu objavljeni;
- koliko dugo je ranije učila;
- da li je sadržaj unapred pripremljen.
Isto važi za objave poput:
„Naučio sam španski za šest meseci.“
To može biti potpuno tačno, ali „naučio“ može za jednu osobu značiti osnovni razgovor, a za drugu položen B2 ispit.
Bez dodatnog konteksta takva poređenja nisu naročito korisna.
Brže ne znači nužno bolje
Brzina može biti zanimljiva, ali nije jedini cilj učenja jezika.
Ako jedna osoba stigne do B1 za godinu dana, a drugoj treba dve godine, obe na kraju mogu veoma dobro koristiti jezik.
Važnije pitanje je:
Da li možete da radite ono zbog čega učite jezik?
Ako vam je cilj putovanje, možda vam nije potrebno isto znanje kao osobi koja želi da studira na stranom jeziku.
Ako učite zbog posla, stručni vokabular može biti mnogo važniji od poznavanja književnih izraza.
Ako želite da razgovarate sa porodicom ili prijateljima, praktična komunikacija može biti glavni prioritet.
Tuđa brzina zato ne mora imati nikakvu vezu sa vašim ciljem.
Upoređujte vreme provedeno u učenju, ne samo kalendarske mesece
Poređenje postaje nešto smislenije kada uključite količinu stvarnog kontakta sa jezikom.
Osoba koja uči dva sata dnevno za šest meseci može imati više od 300 sati rada.
Ako vi učite tri puta nedeljno po 30 minuta, za isti period ćete imati potpuno drugačiju količinu iskustva.
To ne znači da treba da povećate vreme ako vam raspored to ne dozvoljava.
Samo znači da nema smisla zaključiti:
„On je za šest meseci stigao mnogo dalje, dakle ja nisam talentovan.“
Mnogo preciznije je:
„Imali smo potpuno različitu količinu kontakta sa jezikom.“
Tuđi uspeh koristite kao pitanje, ne kao presudu
Ako neko napreduje brže, umesto:
„Zašto ja nisam tako dobar?“
pitajte:
„Da li ta osoba radi nešto što mogu korisno da primenim?“
Možda svakodnevno razgovara.
Možda sluša mnogo više sadržaja.
Možda vodi beleške o greškama.
Možda radi sa nastavnikom.
Možda koristi isti udžbenik mesecima umesto da stalno menja izvore.
Ako pronađete nešto primenljivo, testirajte jednu stvar.
Ne morate kopirati ceo tuđi sistem.
Ne kopirajte rutinu koja ne odgovara vašem životu
Na internetu ćete pronaći ljude koji uče dva ili tri sata dnevno.
Ako imate posao, fakultet, porodicu ili druge obaveze, takav raspored možda jednostavno nije realan.
To ne znači da vaš plan nije dovoljno dobar.
Plan od 30 minuta koji možete održavati godinu dana često ima više vrednosti od ambicioznog plana od tri sata koji napustite posle deset dana.
Zato prilagodite korisnu ideju svojim uslovima.
Ako neko radi sat vremena razgovora svakog dana, možda vi možete razgovarati dva puta nedeljno po 20 minuta.
Princip ostaje isti, ali obim odgovara vašem životu.
Upoređujte sebe sa svojim starim rezultatima
Mnogo korisnije poređenje je ono sa sopstvenom početnom tačkom.
Sačuvajte:
- kratak snimak svog govora;
- tekst od 100 ili 200 reči;
- rezultat testa;
- kratko prepričavanje audio-snimka.
Ponovite isti ili sličan zadatak nakon jednog ili dva meseca.
Možda ćete primetiti da sada:
- govorite duže;
- pravite manje pauza;
- koristite više veznika;
- pišete brže;
- razumete audio sa manje ponavljanja;
- ređe koristite prevodilac.
To je poređenje koje zaista pokazuje vaš razvoj.
Napravite svoja merila napretka
Umesto cilja:
„Želim da budem dobar kao osoba koju pratim.“
izaberite nekoliko svojih pokazatelja.
Na primer:
- mogu da govorim tri minuta o poznatoj temi;
- razumem glavnu ideju podkasta bez transkripta;
- mogu da napišem mejl bez prevodioca;
- čitam deset stranica bez stalnog proveravanja rečnika;
- mogu da obavim osnovni razgovor tokom putovanja.
Takva merila imaju jasnu vezu sa vašim životom.
Pazite na poređenje između različitih veština
Neko može zvučati odlično u razgovoru, ali imati mnogo slabije pisanje.
Druga osoba može čitati romane, ali teško pratiti brz spontani govor.
Treća može imati odličan izgovor uz relativno mali vokabular.
Kada kažete:
„On zna engleski mnogo bolje od mene.“
često zapravo poredite samo jednu vidljivu veštinu.
Preciznije pitanje je:
„U čemu je ta osoba trenutno bolja?“
Ako je odgovor „govori opuštenije“, onda imate konkretan pravac za rad.
To je korisnije od opšteg zaključka da ste „lošiji u jeziku“.
Ne pretvarajte tuđi talenat u objašnjenje za sve
Ljudi se razlikuju u brzini pamćenja, slušanju, samopouzdanju i prethodnom iskustvu.
Ali sa strane često nije moguće znati koliko nečiji rezultat dolazi od predispozicije, a koliko od velikog broja sati rada.
Ako sve objasnite „talentom“, gubite priliku da vidite elemente koje možete promeniti.
Mnogo korisnije je pogledati:
- koliko redovno učite;
- da li dovoljno govorite;
- da li vam materijal odgovara;
- da li ponavljate ono što zaboravljate;
- da li vežbate veštinu koja vam je važna.
To su stvari nad kojima imate mnogo veću kontrolu.
Ograničite sadržaj koji vas stalno demotiviše
Neki sadržaji inspirišu:
„Zanimljivo, mogao bih da probam tu metodu.“
Drugi proizvode samo:
„Nikada neću biti dovoljno dobar.“
Ako određeni profili, video-snimci ili grupe stalno izazivaju takvu reakciju, nema obaveze da ih pratite.
Učenje jezika ne zahteva stalno posmatranje ljudi koji uče isti jezik.
Možete više pažnje usmeriti na sam jezik: knjige, serije, razgovore, podkaste i sadržaj koji vas zanima.
Šta uraditi kada vas tuđi rezultat ipak pogodi?
Umesto da odmah menjate kurs ili pravite novi veliki plan, zapišite tri stvari:
1. Šta sam zapravo video?
Na primer: osoba govori nemački veoma tečno.
2. Šta ne znam o njenom procesu?
Ne znam koliko dugo uči, koliko sati nedeljno radi niti da li živi u Nemačkoj.
3. Postoji li nešto korisno što mogu da preuzmem?
Možda govori svaki dan po deset minuta.
Ako postoji konkretna ideja, testirajte je.
Ako ne postoji, vratite se svom planu.
Napravite mesečni pregled sopstvenog napretka
Jednom mesečno odgovorite na nekoliko pitanja:
- Šta sada razumem lakše nego prošlog meseca?
- Koju situaciju sada mogu da rešim samostalnije?
- Koje reči ili konstrukcije koristim automatskije?
- Šta mi je i dalje najveća prepreka?
- Šta želim da poboljšam sledećeg meseca?
Dodajte jedan konkretan dokaz.
To može biti snimak, tekst, završena knjiga, razgovor ili audio koji sada razumete bolje.
Tako napredak ne ostaje samo osećaj.
Praktična vežba: napravite sopstvenu tablu rezultata
Izaberite pet merila koja odgovaraju vašem cilju.
Na primer:
- minuti spontanog govora;
- broj razgovora mesečno;
- stranice pročitane bez prevodioca;
- kratki tekstovi koje ste napisali;
- procenat poznatog sadržaja u podkastu.
Pratite samo njih četiri nedelje.
Nemojte upisivati rezultate drugih ljudi.
Na kraju meseca pogledajte da li postoji promena.
Ako postoji, nastavite.
Ako nema, menjajte određeni deo svoje metode, a ne zaključak o sopstvenim sposobnostima.
Vratite se razlogu zbog kojeg ste počeli
Ako ste počeli da učite francuski zato što želite da putujete, nije presudno što neko na internetu čita francusku književnost bez rečnika.
Ako učite nemački zbog posla, važnije je da možete da učestvujete na sastanku nego da govorite kao neko ko je odrastao dvojezično.
Vaš cilj određuje šta predstavlja uspeh.
Kada to zaboravite, vrlo lako počnete da jurite tuđe ciljeve.
Zaključak
Poređenje sa ljudima koji brže uče jezike postaje problem kada tuđi rezultat koristite kao dokaz da vaš napredak nije dovoljno dobar.
Ne vidite celu početnu poziciju druge osobe, broj sati, prethodno iskustvo niti okolnosti u kojima koristi jezik.
Ako neko postiže dobar rezultat, pokušajte da iz njegovog procesa izdvojite korisnu ideju. Ali sopstveni napredak proveravajte prema zadacima koji su važni vama i prema onome što ste mogli pre nekoliko nedelja ili meseci.
Cilj nije da budete najbrži učenik. Cilj je da jezik postaje sve korisniji, dostupniji i lakši za vas.
Više tekstova o motivaciji i psihologiji učenja pronađite u kategoriji Motivacija i psihologija učenja jezika.
