Languageaficionados

Perfekcionizam u učenju jezika na prvi pogled može izgledati kao dobra osobina. Želite pravilno da govorite, pišete bez grešaka i koristite tačne izraze. Problem nastaje kada želja za kvalitetom počne da sprečava samu upotrebu jezika.

Učenik tada dugo razmišlja pre svake rečenice, izbegava razgovor dok ne bude „dovoljno spreman“, stalno proverava jednostavne reči ili uređuje kratak tekst mnogo duže nego što je potrebno.

Tačnost jeste važna, ali strani jezik se ne razvija samo proučavanjem pravilnih odgovora. Potrebni su i pokušaji u kojima ćete pogrešiti, primetiti problem i sledeći put uraditi nešto bolje.

Visoki standardi nisu isto što i perfekcionizam

Nema ničeg lošeg u tome da želite da govorite pravilno.

Razlika je u tome šta se događa kada pogrešite.

Visok standard može izgledati ovako:

„Pogrešio sam predlog. Proveriću ga i sledeći put pokušati drugačije.“

Perfekcionistički pristup češće zvuči ovako:

„Ako nisam siguran koji predlog ide, bolje da ništa ne kažem.“

U prvom slučaju greška vodi novom pokušaju.

U drugom greška ili mogućnost greške zaustavlja vežbanje.

A bez vežbanja nema dovoljno prilika da znanje postane automatsko.

Odvojite vežbu tečnosti od vežbe tačnosti

Ne mora svaki zadatak istovremeno da proverava sve.

Kada vežbate tečnost, cilj može biti da govorite dva minuta bez dužeg prekida.

Tokom tog zadatka ne zaustavljajte se posle svake greške.

Kada vežbate tačnost, možete usporiti i analizirati određeni problem, na primer:

• Past Simple;
• predloge;
• članove;
• red reči;
• određenu grupu glagola.

Ako svaki spontani razgovor pretvorite u gramatički test, teško je razviti prirodan ritam govora.

Ako nikada ne proveravate greške, tačnost može stagnirati.

Potrebna su oba načina rada, samo ne uvek u istom trenutku.

Dozvolite sebi prvu jednostavnu verziju

Ne morate odmah pronaći najprecizniju i najlepšu formulaciju.

Ako želite da kažete:

„Uprkos tome što sam bio veoma umoran, odlučio sam da ipak završim posao.“

a složena konstrukcija vam ne dolazi odmah, možete reći:

I was very tired, but I decided to finish the work.

Poruka je preneta.

Kasnije možete naučiti složeniju verziju:

Although I was very tired, I decided to finish the work.

Jednostavnija rečenica nije neuspeh.

Ona je često most do složenijeg izražavanja.

Koristite vremensko ograničenje za pisanje

Perfekcionizam je posebno vidljiv kada kratka poruka od pet rečenica traje pola sata jer stalno menjate formulacije.

Probajte zadatak sa vremenskim ograničenjem.

Na primer:

10 minuta – napišite 150 reči.

Tokom prvih deset minuta:

• ne vraćajte se na početak;
• ne proveravajte svaku reč;
• ne pokušavajte da tekst odmah bude konačan;
• ostavite prazno mesto ako vam nedostaje izraz.

Tek nakon završetka napravite drugu fazu i ispravite najvažnije probleme.

Tako razdvajate stvaranje teksta od uređivanja.

Probajte isti princip u govoru

Postavite tajmer na dva minuta.

Izaberite pitanje:

What are the advantages and disadvantages of working from home?

Počnite da govorite i ne vraćajte se da popravljate svaku prethodnu rečenicu.

Ako pogrešite, nastavite.

Ako ne znate određenu reč, objasnite je jednostavnije.

Tek kada završite, zapišite dve ili tri stvari koje želite da proverite.

Takva vežba trenira važnu sposobnost: da nastavite komunikaciju čak i kada nije sve savršeno.

Ne proveravajte rečnik posle svake rečenice

Rečnik i prevodilac su korisni alati, ali stalno proveravanje može sprečiti razvoj samostalnog izražavanja.

Ako tokom pisanja naiđete na reč koju ne znate, prvo pokušajte da je objasnite postojećim vokabularom.

Na primer, ako ne znate reč landlord, možete privremeno napisati:

the person who owns the apartment I rent.

Nakon završetka proverite precizniji izraz.

Na taj način razvijate i sposobnost parafraziranja, koja je veoma korisna u stvarnom razgovoru.

Napravite pravilo „tri korekcije“

Ako nakon svake vežbe pokušate da ispravite dvadeset stvari, teško ćete išta zapamtiti.

Izaberite tri najvažnije.

Na primer:

1. stalno zaboravljate član the;

2. koristite depend from umesto depend on;

3. mešate Past Simple i Present Perfect.

Za svaki problem napravite dva ili tri nova primera.

Sledeće nedelje proverite da li se ista greška i dalje često pojavljuje.

Tako korekcija postaje konkretan zadatak, umesto beskonačne liste stvari koje „ne znate dovoljno dobro“.

Vodite dnevnik korisnih grešaka

Ne morate zapisivati svaku grešku.

Zabeležite one koje:

• često ponavljate;
• menjaju značenje;
• pojavljuju se u situacijama koje su vam važne;
• želite aktivno da ispravite.

Format može biti veoma jednostavan:

Pogrešno:

She explained me the problem.

Ispravno:

She explained the problem to me.

Moj novi primer:

Can you explain this rule to me?

Sopstveni primer povećava verovatnoću da ćete korekciju kasnije stvarno koristiti.

Prestanite da ponavljate samo ono u čemu ste već dobri

Perfekcionizam često vodi izboru sigurnih zadataka.

Ako dobro čitate, nastavljate da čitate.

Ako ste dobri u gramatici, rešavate još gramatičkih testova.

Aktivnosti u kojima postoji mogućnost greške – govor, slobodno pisanje ili razgovor – ostaju po strani.

Povremeno proverite da li većinu vremena provodite u delu jezika u kojem se osećate najbezbednije.

Ako želite bolji govor, mora postojati i određena količina stvarnog govora.

Vežbajte rečenice koje ne možete unapred da pripremite

Memorisanje korisnih fraza može pomoći, ali nije dovoljno ako svaki odgovor mora unapred da bude poznat.

Probajte pitanja koja zahtevaju kratku improvizaciju:

• Šta biste promenili u svom gradu?
• Koji posao nikada ne biste želeli da radite?
• Da možete da živite godinu dana u drugoj zemlji, koju biste izabrali?
• Da li više volite da putujete sami ili u društvu?

Dajte sebi nekoliko sekundi i odgovorite sa onim jezikom koji trenutno imate.

Takve vežbe postepeno smanjuju potrebu da svaku rečenicu unapred kontrolišete.

Ne popravljajte rečenicu pet puta tokom govora

Samokorekcija je korisna kada je kratka.

Na primer:

I go — sorry, I went there yesterday.

Ispravili ste grešku i nastavili.

Problem nastaje kada govor izgleda ovako:

I went… I have gone… no, maybe I was going… wait…

Tada jedna mala nesigurnost prekida celu poruku.

Ako niste sigurni i odgovor nije presudan za značenje, završite misao i proverite problem nakon razgovora.

Promenite način na koji ocenjujete uspešnu vežbu

Ako je jedini kriterijum:

„Koliko sam grešaka napravio?“

vežba može delovati neuspešno čak i kada ste prvi put govorili pet minuta bez beleški.

Dodajte i druga pitanja:

• Da li sam završio odgovor?
• Da li je sagovornik razumeo glavnu poruku?
• Da li sam uspeo da objasnim reč koju nisam znao?
• Da li sam govorio duže nego prošli put?
• Da li sam upotrebio novi izraz?
• Da li sam nastavio posle greške?

Tačnost je jedan deo uspeha, a ne jedini.

Praktična vežba: prvi nacrt bez popravljanja

Izaberite jednostavnu temu, na primer:

„Prednosti i mane života u velikom gradu.“

Postavite tajmer na deset minuta.

Napišite između 120 i 150 reči.

Tokom pisanja nemojte brisati cele rečenice zato što biste možda mogli da ih napišete bolje.

Kada vreme istekne, napravite pauzu.

Zatim odvojite još deset minuta za uređivanje.

U drugoj fazi:

• ispravite tri najvažnije greške;
• zamenite jednu ponavljanu reč;
• poboljšajte jednu rečenicu.

Završite.

Ne uređujte tekst još sat vremena.

Cilj ove vežbe je da naučite razliku između „može biti bolje“ i „dovoljno je dobro da završim zadatak“.

Postavite sebi granicu za proveravanje

Za kratku poruku možete dozvoliti jednu proveru.

Za domaći zadatak možda dve.

Za važan poslovni mejl, naravno, ima smisla detaljnije pregledati tekst.

Nije svaka komunikacija jednako važna.

Poruka partneru za učenje ne zahteva isti nivo kontrole kao prijava za posao.

Kada to razlikujete, manje energije trošite na sitnice koje nemaju velike posledice.

Gledajte na grešku kao na podatak

Ako stalno pogrešno koristite isti predlog, to je informacija o tome šta treba da vežbate.

Ako ne možete da govorite duže od 30 sekundi bez velikih pauza, to pokazuje da vam treba više aktivnog govora.

Ako vam pisanje ide dobro, ali spontani razgovor ne, dodatno čitanje možda nije prioritet.

Greška zato može biti vrlo praktičan pokazatelj sledećeg koraka.

Kako znati da perfekcionizam manje utiče na učenje?

Napredak se može primetiti kada:

• brže šaljete kratke poruke;
• češće govorite i kada niste sigurni u sve oblike;
• ne proveravate svaku poznatu reč;
• možete da završite odgovor nakon greške;
• prihvatate jednostavniju formulaciju kada ne znate složeniju;
• završavate tekst umesto da ga beskonačno uređujete;
• korekcije koristite za sledeći pokušaj.

Cilj nije da prestanete da brinete o kvalitetu.

Cilj je da želja za tačnošću više ne sprečava količinu vežbe koja je potrebna da biste postali tačniji.

Zaključak

Perfekcionizam u učenju jezika postaje problem onda kada pokušaj da izbegnete grešku dovede do manje govora, manje pisanja i stalnog odlaganja stvarne upotrebe jezika.

Razdvojite zadatke za tečnost od zadataka za tačnost. Dajte sebi vremensko ograničenje, završite prvu jednostavnu verziju i tek nakon toga birajte nekoliko grešaka koje ćete ispraviti.

Ne morate da birate između „pričam pogrešno“ i „pričam savršeno“. Učenje se nalazi između ta dva ekstrema: pokušate, dobijete povratnu informaciju, prilagodite ono što ne funkcioniše i pokušate ponovo.

Više tekstova o motivaciji i psihologiji učenja pronađite u kategoriji Motivacija i psihologija učenja jezika.