Navika učenja jezika postaje posebno važna onda kada početna motivacija oslabi. Lako je učiti nekoliko dana kada ste uzbuđeni zbog novog kursa, aplikacije ili cilja. Mnogo je teže nastaviti običnog utorka posle napornog dana, kada vam se ne otvara knjiga i kada biste radije radili nešto drugo.
Zato održivo učenje ne treba da zavisi od toga da li ste svakog dana motivisani. Mnogo više pomaže rutina u kojoj unapred znate kada učite, šta radite i koja je najmanja verzija zadatka koju možete završiti čak i kada nemate mnogo vremena.
Zašto motivacija nije dovoljna?
Motivacija prirodno varira.
Jednog dana možete učiti sat vremena bez problema, a sledećeg vam i deset minuta deluje naporno.
Ako je pravilo:
„Učiću kada budem raspoložen.“
učenje lako počinje da se odlaže.
Mnogo konkretnije je:
„Posle doručka radim deset minuta engleskog.“
ili:
„Kada se vratim sa posla, pre nego što uključim televizor, uradiću jednu kratku lekciju.“
Tako odluku ne donosite iznova svakog dana.
Povežite učenje sa događajem koji se već dešava
Naviku je lakše održavati kada ima jasan okidač.
Umesto neodređenog:
„Danas moram da učim nemački.“
izaberite konkretnu tačku u danu:
- posle jutarnje kafe;
- tokom vožnje autobusom;
- posle ručka;
- odmah nakon dolaska sa posla;
- posle večernjeg tuširanja;
- pre čitanja ili gledanja serije.
Na primer:
Posle jutarnje kafe ponavljam deset kartica.
ili:
Dok putujem na posao slušam deset minuta podkasta na jeziku koji učim.
Što je trenutak precizniji, manje prostora ostaje za odluku „uradiću kasnije“.
Odredite najmanju verziju učenja
Ako vaša rutina zahteva najmanje sat vremena, biće mnogo dana kada ćete je potpuno preskočiti.
Zato napravite dnevni minimum koji je veoma lako započeti.
Na primer:
- pet minuta ponavljanja vokabulara;
- jedna stranica knjige;
- pet rečenica u jezičkom dnevniku;
- jedan minut govora naglas;
- jedan kratak audio-snimak;
- jedna lekcija u aplikaciji.
Minimum ne treba da predstavlja ceo plan učenja.
Njegova svrha je da održi kontakt sa jezikom kada nemate vremena ili energije za dužu sesiju.
Često ćete početi sa pet minuta i nastaviti duže. Ako ne nastavite, ipak ste održali rutinu.
Napravite tri verzije iste sesije
Praktično je imati minimalnu, normalnu i dužu verziju.
Na primer:
Minimalna sesija – 5 minuta
- ponovite nekoliko kartica;
- izgovorite pet rečenica.
Normalna sesija – 20 minuta
- 10 minuta slušanja ili čitanja;
- 5 minuta vokabulara;
- 5 minuta govora ili pisanja.
Duži rad – 45 minuta
- lekcija ili zahtevniji tekst;
- beleške i novi izrazi;
- aktivni govor ili pisanje;
- kratka provera grešaka.
Tako ne morate da birate između „punog treninga“ i ničega.
Pripremite sledeći zadatak pre nego što završite
Mnogo vremena može da se izgubi na pitanje:
„Šta danas da učim?“
Otvarate jednu aplikaciju, zatim YouTube, pa tražite podkast i na kraju prođe dvadeset minuta bez stvarnog učenja.
Na kraju svake sesije zapišite sledeći mali zadatak.
Na primer:
Sutra: poslušati drugi deo epizode od 08:00 do 13:00 i zapisati tri fraze.
ili:
Sutra: završiti vežbe 4–6 iz lekcije 12.
Kada sledeći put sednete, odmah znate odakle počinjete.
Držite materijale dostupnim
Ako vam za početak treba deset koraka, povećava se mogućnost da odustanete.
Svesku držite tamo gde obično učite.
Sačuvajte podkast unapred.
Napravite bookmark za kurs.
Ostavite knjigu na stranici na kojoj ste stali.
Ako učite putem telefona, organizujte aplikacije tako da alat koji koristite bude lako dostupan.
Cilj nije savršena organizacija, već da početak zahteva što manje pripreme.
Nemojte koristiti deset različitih izvora istovremeno
Nova aplikacija ili kurs često deluju zanimljivije od materijala koji već koristite.
Međutim, stalno menjanje sistema može da stvori iluziju aktivnosti bez kontinuiteta.
Za većinu ljudi dovoljan je jednostavan okvir:
- jedan glavni kurs ili udžbenik;
- jedan izvor za slušanje;
- jedan sistem za vokabular;
- neki oblik govora ili pisanja.
Dodatne izvore možete koristiti povremeno, ali ne morate svaki zanimljiv resurs pretvoriti u novu obavezu.
Odvojite naviku od rezultata
Neće svaka sesija biti podjednako dobra.
Nekada ćete brzo razumeti tekst i imati osećaj napretka.
Drugog dana ćete zaboravljati reči koje ste već učili.
To ne znači da je rutina propala.
Za naviku je važnije pitanje:
Da li sam se pojavio i uradio dogovoreni zadatak?
Rezultat jedne sesije može biti slab, ali efekat redovnog kontakta sa jezikom vidi se tek kroz duži period.
Vodite jednostavnu evidenciju
Nije potreban komplikovan tracker.
Možete u kalendaru staviti oznaku svakog dana kada završite minimum.
Ili zapisivati:
- datum;
- broj minuta;
- šta ste radili.
Na primer:
3. septembar – 20 min – podkast + 5 novih fraza.
4. septembar – 7 min – samo ponavljanje.
5. septembar – 25 min – gramatika + govor.
Takva evidencija pokazuje da kratki dani nisu isto što i potpuni prekid.
Šta ako propustite jedan dan?
Jedan propušten dan nije problem.
Problem nastaje kada jedan dan pretvorite u:
„Sad sam prekinuo niz, počinjem ponovo od ponedeljka.“
Ako propustite sesiju, sledećeg dana samo nastavite.
Ne pokušavajte da „nadoknadite“ dvostrukim učenjem.
Ako je uobičajena rutina 20 minuta, vratite se na 20 minuta ili čak na minimalnu verziju.
Najvažnije je da prekid ne postane novi obrazac.
Kako se vratiti posle duže pauze?
Ako niste učili dve nedelje ili dva meseca, nemojte prvog dana pokušavati da nastavite maksimalnim tempom.
Počnite poznatim materijalom.
Možete:
- ponoviti stare kartice;
- pročitati tekst koji ste ranije razumeli;
- ponovo poslušati poznatu epizodu;
- napisati nekoliko jednostavnih rečenica;
- pregledati poslednju završenu lekciju.
Prvi cilj je povratak u ritam.
Teže gradivo može doći nakon nekoliko dana.
Ne pokušavajte da nadoknadite sve propušteno
Ako imate 300 zaostalih kartica ili nekoliko nezavršenih lekcija, može se pojaviti osećaj da morate sve rešiti pre nego što nastavite.
To često samo povećava otpor.
Smanjite opterećenje.
Uradite deo zaostatka, ograničite nove zadatke i vratite se normalnom ritmu postepeno.
Učenje jezika nema rok u kojem sve propušteno mora biti završeno odjednom.
Napravite rutinu koja odgovara stvarnom rasporedu
Nemojte praviti plan za idealnu verziju svog života.
Ako znate da utorkom i četvrtkom radite do kasno, nemojte tada planirati najduže lekcije.
Teže zadatke možete staviti u dane kada imate više vremena.
Na primer:
- ponedeljak – 30 minuta kursa;
- utorak – 10 minuta vokabulara;
- sreda – slušanje i pisanje;
- četvrtak – minimalna sesija;
- petak – govor;
- vikend – duža sesija ili sadržaj za uživanje.
Dobra rutina nije ona koja izgleda impresivno na papiru, već ona koju možete stvarno ponavljati.
Uklonite nepotrebne prepreke
Ako se učenje stalno ne dešava, pogledajte šta se događa neposredno pre njega.
Možda planirate sesiju u trenutku kada ste već iscrpljeni.
Možda svaki put morate da tražite materijal.
Možda vam telefon stalno odvlači pažnju.
Rešenje može biti vrlo jednostavno:
- učite 20 minuta ranije;
- isključite obaveštenja;
- unapred otvorite potreban materijal;
- ostavite telefon van stola ako vam nije potreban;
- skratite sesiju.
Ponekad problem nije nedostatak discipline, već loše postavljen trenutak ili previše komplikovan početak.
Povežite kratku naviku sa jasnim ciljem
Navika ne treba da postane samo automatsko „štikliranje“.
Znajte zašto radite određenu aktivnost.
Ako svakog jutra slušate deset minuta, možda je cilj:
da lakše razumete razgovore bez titla.
Ako pišete dnevnik tri puta nedeljno:
da brže formulišete rečenice bez prevodioca.
Ako ponavljate kartice:
da reči koje srećete u tekstovima ne zaboravljate nakon nekoliko dana.
Kada aktivnost ima jasnu funkciju, lakše je proceniti da li je treba zadržati ili promeniti.
Jednostavan plan za prve dve nedelje
Ako trenutno nemate stabilnu rutinu, nemojte odmah praviti veliki program.
Probajte:
Prva nedelja:
- izaberite jedan isti termin ili okidač;
- učite najmanje 10 minuta;
- koristite iste osnovne izvore;
- zapišite šta ćete raditi sledećeg dana.
Druga nedelja:
- zadržite isti okidač;
- dva dana produžite sesiju na 20–30 minuta;
- jednom ubacite govor ili pisanje;
- na kraju nedelje proverite šta je bilo lako održati.
Tek tada povećavajte obim.
Kada rutina treba da se promeni?
Navika nije ugovor koji zauvek mora izgledati isto.
Promenite je ako:
- više ne odgovara vašem rasporedu;
- nivo je postao viši;
- isti zadaci su previše laki;
- promenio se razlog zbog kojeg učite;
- jedna veština očigledno zaostaje.
Možete zadržati termin, ali promeniti sadržaj.
Na primer, A1 učenik može ujutru raditi osnovnu lekciju, dok B1 učenik u istom terminu sluša podkast i pravi kratke beleške.
Zaključak
Navika učenja jezika ne znači da svakog dana morate učiti dugo niti da nikada ne smete napraviti pauzu.
Mnogo je korisnije imati jasan trenutak za učenje, mali minimum koji možete završiti i unapred pripremljen sledeći korak.
Kada imate više energije, sesiju produžite. Kada imate malo vremena, uradite minimalnu verziju. Ako napravite pauzu, vratite se bez pokušaja da odmah nadoknadite sve propušteno.
Tako učenje manje zavisi od trenutnog naleta motivacije, a više od rutine koju je realno moguće održavati.
Više tekstova o motivaciji i psihologiji učenja pronađite u kategoriji Motivacija i psihologija učenja jezika.
