Languageaficionados

Motivacija na srednjem nivou jezika često opada baš onda kada objektivno znate mnogo više nego na početku. Na A1 nivou napredak je lako primetiti: juče niste znali da se predstavite, a danas možete da kažete nekoliko rečenica. Naučite deset novih glagola i odmah imate osećaj da ste napravili veliki korak.

Na B1 ili B2 nivou promene postaju suptilnije. Možda više ne učite potpuno nove osnove, ali brže razumete govor, koristite preciznije izraze i lakše pratite duže tekstove. Problem je što se takav napredak teže primećuje iz dana u dan.

Zbog toga srednji nivo često zahteva drugačiju vrstu motivacije nego početak.

Zašto srednji nivo često deluje kao stagnacija?

Na početku je skoro sve novo.

Svaka lekcija donosi očigledan rezultat.

Kasnije već poznajete veliki deo osnovne gramatike i svakodnevnog vokabulara, pa se učenje sve više svodi na:

• širenje vokabulara;
• precizniji izbor reči;
• brže razumevanje;
• duže odgovore;
• prirodnije fraze;
• manje ponavljanja istih grešaka.

Ove promene su važne, ali ih nije lako primetiti posle jedne lekcije.

Zato osoba može imati osećaj da „mesecima stoji na istom mestu“, iako zapravo razume mnogo više nego ranije.

Prestanite da merite napredak samo novim rečima

Broj naučenih reči može biti koristan podatak, ali nije jedini pokazatelj.

Možda danas poznajete samo malo više reči nego pre dva meseca, ali:

• brže čitate;
• manje koristite prevodilac;
• razumete više bez titla;
• govorite duže bez pripreme;
• lakše objasnite reč koju ne znate;
• češće koristite prirodne izraze.

Takve promene je korisno namerno pratiti.

Ako napredak ne merite, lako ga je prevideti.

Zamenite cilj „želim da budem bolji“ konkretnim projektom

Na srednjem nivou nejasan cilj brzo gubi motivacionu snagu.

„Želim da poboljšam engleski“ ne govori šta zapravo treba da uradite.

Mnogo korisniji cilj je:

• pročitati jednu knjigu na engleskom;
• pogledati sezonu serije sa engleskim titlom;
• održati deset razgovora od po 20 minuta;
• napisati pet tekstova od 300 reči;
• pripremiti prezentaciju na stranom jeziku;
• proći kroz jednu stručnu temu koristeći samo strani jezik.

Projekat ima početak i kraj.

Kada ga završite, imate konkretan rezultat umesto osećaja da „stalno učite, a ništa se ne završava“.

Izaberite sadržaj koji vas stvarno zanima

Na A1 nivou često morate da učite teme poput brojeva, porodice, svakodnevne rutine i kupovine.

Na srednjem nivou više ne morate da se ograničavate na udžbeničke teme.

Ako vas zanima film, pratite intervjue sa glumcima.

Ako vas zanima tehnologija, čitajte tehnološke portale.

Ako volite kuvanje, gledajte recepte i kulinarske kanale.

Ako vas zanima psihologija, pronađite podkast o toj oblasti.

Jezik tada prestaje da bude jedini predmet učenja i postaje sredstvo pomoću kojeg dolazite do sadržaja koji biste ionako želeli da pratite.

Ne menjajte izvor svakog dana

Na srednjem nivou može biti veoma korisno da neko vreme ostanete u istoj temi.

Ako slušate više epizoda istog podkasta, navikavate se na:

• iste govornike;
• isti akcenat;
• ponavljajući vokabular;
• karakteristične fraze;
• način organizovanja ideja.

Posle nekoliko epizoda sadržaj postaje lakši.

To nije znak da treba odmah pronaći nešto teže.

Upravo to ponavljanje omogućava da više pažnje posvetite detaljima koje ranije niste mogli da pratite.

Vratite izazov u rutinu

Ako svaki dan radite samo ono što već relativno dobro znate, učenje može postati dosadno.

Zadržite većinu rutine prijatnom i održivom, ali jednom nedeljno uradite nešto malo teže.

Na primer:

• slušajte podkast bez transkripta;
• govorite pet minuta bez beleški;
• pročitajte tekst iznad svog uobičajenog nivoa;
• napišite argumentovani tekst;
• razgovarajte sa osobom koju ne poznajete;
• pogledajte deo filma bez titla.

Takav zadatak ne mora da prođe savršeno.

Njegova svrha je da pokaže gde je sledeća granica vašeg znanja.

Čuvajte stare snimke i tekstove

Pamćenje nije pouzdano kada procenjujemo sopstveni napredak.

Danas možda imate osećaj da govorite isto kao pre šest meseci.

Ali ako poslušate snimak iz tog perioda, razlika može biti očigledna.

Jednom mesečno sačuvajte:

• dvominutni govor;
• kratak tekst;
• odgovor na isto pitanje;
• rezultat jednog testa slušanja.

Nemojte ih uređivati nakon snimanja.

Posle nekoliko meseci uporedite stare i nove verzije.

Možda ćete primetiti manje pauza, bolju organizaciju rečenica ili širi vokabular.

Takvi dokazi mogu biti mnogo motivišući od broja dana u aplikaciji.

Tražite precizniju povratnu informaciju

Na početnom nivou često je dovoljno znati da li je rečenica gramatički tačna.

Na srednjem nivou korisna pitanja postaju drugačija:

• Da li ovo zvuči prirodno?
• Da li postoji preciznija reč?
• Da li se ovaj izraz koristi u ovoj situaciji?
• Da li je rečenica previše formalna?
• Kako bi izvorni govornik ovo jednostavnije rekao?

Takva povratna informacija otvara prostor za napredak i kada osnovna gramatika više nije veliki problem.

Napravite listu svojih ponavljajućih slabosti

Nemojte pokušavati da „poboljšate ceo jezik“ odjednom.

Napravite listu od tri konkretne stvari.

Na primer:

• uvek koristim iste veznike;
• teško razumem brz govor;
• mešam predloge;

Tokom naredne dve ili tri nedelje fokusirajte se upravo na njih.

Ako koristite samo:

and, but i because,

možete namerno vežbati:

however, although, therefore, while.

Mala, konkretna poboljšanja lakše je primetiti nego nejasan cilj „želim da zvučim bolje“.

Promenite vrstu zadatka, ne nužno celu metodu

Ako vam je rutina dosadila, ne morate odmah menjati kurs, aplikaciju i sve izvore.

Ponekad je dovoljno promeniti način na koji koristite isti sadržaj.

Ako uglavnom slušate podkast, pokušajte da:

• prepričate epizodu;
• napišete svoje mišljenje;
• izvučete pet korisnih fraza;
• napravite pitanja o temi;
• objasnite sadržaj drugoj osobi.

Tako isti materijal ponovo postaje aktivan.

Koristite jezik za nešto što ima stvarni rezultat

Jedan od najboljih načina da vratite motivaciju jeste da jezik dobije svrhu izvan učenja.

Možete:

• napisati komentar ili objavu;
• učestvovati u online zajednici;
• gledati kurs iz druge oblasti na stranom jeziku;
• čitati stručnu literaturu;
• igrati igru sa međunarodnim igračima;
• planirati putovanje koristeći izvore na jeziku koji učite.

Tada uspeh više nije „završio sam lekciju“, već „uspeo sam nešto da uradim koristeći jezik“.

Dozvolite sebi i lakši sadržaj

Nije svaki kontakt sa jezikom obavezan trening visokog intenziteta.

Čitanje lakše knjige ili gledanje serije koju već dobro razumete može biti veoma korisno.

Kada sadržaj nije pretežak, možete da:

• pratite duže bez umora;
• primetite prirodne fraze;
• automatski ponavljate poznat vokabular;
• uživate u jeziku bez stalnog testiranja.

Ako svaki kontakt sa jezikom pretvorite u težak zadatak, lako je izgubiti želju da ga koristite.

Napravite ravnotežu između lakog i teškog

Jedna nedelja može sadržati:

• tri lakše sesije;
• dve srednje zahtevne;
• jedan pravi izazov;
• jedan dan bez formalnog učenja.

Na primer:

Ponedeljak: podkast koji uglavnom razumete.

Utorak: kratko pisanje.

Sreda: serija sa titlom na ciljnom jeziku.

Četvrtak: razgovor.

Petak: ponavljanje vokabulara.

Subota: težak audio ili duži tekst.

Nedelja: samo lagani sadržaj ili pauza.

Takav raspored može biti održiviji od pokušaja da svaki dan bude maksimalno produktivan.

Kada treba promeniti cilj?

Nekada motivacija pada zato što više ne želite isto što ste želeli kada ste počeli.

Možda ste počeli da učite jezik radi putovanja, a sada ga želite zbog posla.

Možda vas više ne zanima polaganje ispita, već razgovor.

U tom slučaju nije problem u disciplini.

Potrebno je promeniti plan.

Ako se cilj promenio, normalno je da se promene i materijali, vežbe i prioriteti.

Kako pratiti napredak tokom jednog meseca?

Na početku meseca izaberite tri konkretna pokazatelja.

Na primer:

• mogu li da govorim tri minuta bez beleški;
• koliko razumem jednu epizodu podkasta;
• koliko lako napišem tekst od 200 reči.

Uradite zadatke prve nedelje i sačuvajte rezultat.

Ponovite ih na kraju meseca.

Nemojte očekivati dramatičnu razliku u svemu.

Dovoljno je da vidite nekoliko konkretnih promena.

Šta kada jednostavno nemate volju?

Nije neophodno svakog dana osećati motivaciju.

Ako ste u periodu manjeg interesovanja, smanjite opterećenje.

Umesto sat vremena:

• poslušajte deset minuta podkasta;
• pročitajte dve stranice;
• ponovite nekoliko kartica;
• napišite pet rečenica.

Kraća aktivnost održava kontakt sa jezikom bez stvaranja osećaja da je svaka sesija veliki zadatak.

Kada se energija vrati, možete ponovo povećati intenzitet.

Zaključak

Motivacija na srednjem nivou jezika često opada ne zato što nema napretka, već zato što ga je teže primetiti.

Na B1 i B2 nivou više nije dovoljno brojati završene lekcije. Posmatrajte koliko duže možete da govorite, koliko manje prevodite u glavi, koliko prirodnije birate izraze i koliko sadržaja razumete bez pomoći.

Postavite konkretne projekte, čuvajte stare uzorke svog rada, povremeno dodajte teži izazov i koristite jezik za teme koje vas stvarno zanimaju.

Kada jezik postane sredstvo za čitanje, razgovor, posao, zabavu ili neki lični projekat, motivacija više ne mora da zavisi samo od osećaja da ste „učili“.

Više tekstova o motivaciji i učenju nalazi se u kategoriji Motivacija i psihologija učenja jezika.