Strah od govora na stranom jeziku može se javiti čak i kada razumete dosta, poznajete gramatiku i imate solidan vokabular. Problem često nije nedostatak znanja, već činjenica da razgovor zahteva brzu reakciju: nema mnogo vremena za prevođenje, proveru pravila i popravljanje svake rečenice pre nego što je izgovorite.
Zato osoba može bez problema rešavati zadatke u knjizi, a ipak se „blokirati“ kada treba da odgovori sagovorniku.
Dobra vest je da se sigurnost u govoru razvija upravo kroz govor. Ne morate odmah voditi dugačke razgovore sa nepoznatim ljudima. Mnogo je praktičnije postepeno prelaziti od kontrolisanih vežbi ka stvarnim situacijama.
Zašto se govor često čini težim od čitanja i pisanja?
Kada čitate, možete zastati.
Kada pišete, možete obrisati rečenicu i pokušati ponovo.
Tokom razgovora vreme teče i sagovornik očekuje odgovor.
Istovremeno treba da:
- razumete šta ste čuli;
- odlučite šta želite da kažete;
- pronađete odgovarajuće reči;
- napravite gramatičku strukturu;
- izgovorite je dovoljno jasno.
Zato je sasvim moguće da vaše pasivno znanje bude znatno veće od onoga što trenutno možete brzo da izgovorite.
To nije dokaz da „ne znate jezik“. To znači da aktivno prisećanje i brzina još zahtevaju vežbu.
Ne čekajte da govor postane savršen
Ako sebi postavite uslov da govorite tek kada možete da napravite potpuno tačnu rečenicu, verovatno ćete dugo izbegavati upravo veštinu koju želite da razvijete.
Uspešan razgovor ne zahteva savršenstvo.
Ako kažete:
Yesterday I go to the cinema with my friend.
glagolsko vreme nije pravilno, ali sagovornik će verovatno razumeti poruku.
Grešku kasnije možete ispraviti u:
Yesterday I went to the cinema with my friend.
Cilj nije da greške ignorišete, već da ne dozvolite da potreba za savršenstvom potpuno zaustavi komunikaciju.
Počnite govorom bez sagovornika
Ako vam je razgovor trenutno preveliki korak, počnite sami.
Izaberite jednostavnu temu i govorite jedan minut.
Na primer:
- šta ste danas radili;
- šta ćete raditi za vikend;
- kakav posao radite;
- koji film ste poslednji gledali;
- gde biste želeli da putujete.
Ne čitajte unapred napisan tekst.
Cilj je da vežbate stvaranje rečenice u trenutku.
Ako ne znate neku reč, pokušajte da nastavite jednostavnijim izrazom.
Snimite svoj govor
Snimanje može biti koristan prelaz između govora nasamo i razgovora sa drugom osobom.
Podesite tajmer na jedan ili dva minuta i odgovorite na jedno pitanje.
Na primer:
What do you usually do at weekends?
Kada završite, poslušajte snimak.
Nemojte analizirati svaku sitnicu.
Obratite pažnju na nekoliko konkretnih stvari:
- gde ste dugo zastali;
- koju reč niste mogli da pronađete;
- koju konstrukciju ste više puta pogrešili;
- da li ste mogli da nastavite nakon greške.
Zatim pokušajte ponovo.
Drugi pokušaj često već zvuči sigurnije jer ste jednom prošli kroz isti sadržaj.
Vežbajte istu temu nekoliko puta
Nije potrebno da svaki put govorite o nečemu potpuno novom.
Ako vas čeka razgovor za posao na engleskom, na primer, mnogo je korisnije nekoliko puta vežbati predstavljanje nego svakog dana menjati temu.
Prvi pokušaj može trajati 40 sekundi i imati mnogo pauza.
Drugi može biti jasniji.
Posle nekoliko ponavljanja osnovne rečenice počinju da dolaze automatskije:
I currently work in…
My main responsibilities include…
I have experience in…
To oslobađa pažnju za sledeći deo razgovora.
Naučite fraze koje vam daju vreme za razmišljanje
Izvorni govornici takođe ne odgovaraju uvek odmah.
Koriste izraze koji im daju nekoliko sekundi da organizuju misao.
Na engleskom to mogu biti:
Let me think for a second.
That’s a good question.
Well, I think…
It depends.
Ako nešto niste razumeli:
Could you say that again?
Could you speak a little more slowly?
What do you mean by…?
Ove fraze nisu znak slabog znanja. One su deo normalne komunikacije.
Naučite da objasnite reč koju ne znate
Tokom stvarnog razgovora nemate uvek rečnik pri ruci.
Zato vežbajte parafraziranje.
Ako ne znate reč kettle, možete reći:
the thing you use to boil water.
Ako ne znate naziv određenog zanimanja, možete objasniti šta osoba radi.
Ova veština značajno smanjuje pritisak jer više ne zavisite od toga da vam baš svaka reč odmah padne na pamet.
Napravite postepenu lestvicu govornih situacija
Ne morate sa potpunog izbegavanja odmah preći na razgovor od sat vremena.
Možete napraviti nekoliko nivoa:
- 1. govorite sami 60 sekundi;
- 2. snimite glasovnu poruku;
- 3. pošaljite kratku poruku osobi kojoj verujete;
- 4. razgovarajte pet minuta o unapred poznatoj temi;
- 5. vodite razgovor od 10 do 15 minuta;
- 6. pokušajte spontanu situaciju sa manje pripreme.
Pređite na sledeći korak kada prethodni više ne zahteva toliko razmišljanja.
Cilj nije da nestane svaka nelagodnost, već da možete da govorite uprkos njoj.
Izaberite dobrog partnera za vežbu
Za prve razgovore nije svejedno sa kim vežbate.
Koristan partner je osoba koja:
- ima strpljenja;
- ne prekida vas zbog svake greške;
- daje vam vreme da završite misao;
- prilagođava brzinu govora;
- razume da je cilj vežbanje.
Možete se unapred dogovoriti da korekcije dobijete tek nakon završetka odgovora.
To omogućava da prvo vežbate tečnost, a zatim tačnost.
Nemojte tražiti korekciju svake greške
Ako vas sagovornik prekida nakon skoro svake rečenice, vrlo brzo ćete početi da razmišljate više o greškama nego o razgovoru.
Bolje je izabrati nekoliko važnih problema.
Na primer, nakon deset minuta razgovora možete dobiti tri korekcije:
- pogrešan prošli oblik jednog glagola;
- predlog koji stalno koristite pogrešno;
- jednu neprirodnu frazu.
Napravite ispravljene primere i sledeći put pokušajte da ih upotrebite.
Nemojte u glavi prevoditi savršenu srpsku rečenicu
Još jedan izvor blokade je pokušaj da prvo formulišete složenu ideju na srpskom, a zatim je prevedete gotovo reč po reč.
Na stranom jeziku koristite ono čime trenutno raspolažete.
Umesto složene rečenice:
„Iako sam prvobitno nameravao da odustanem, na kraju sam ipak odlučio da nastavim.“
na nižem nivou možete reći:
At first, I wanted to stop. Then I changed my mind and continued.
Poruka je preneta.
Kako nivo raste, izražavanje će postajati složenije.
Pripremite početak razgovora
Prvih nekoliko sekundi često je najteže.
Zato možete unapred pripremiti nekoliko početnih rečenica za situacije koje se često ponavljaju.
Za upoznavanje:
Hi, I’m Ana. I’m from Serbia and I’m learning English because…
Za poslovni razgovor:
Thank you for taking the time to speak with me.
Za čas jezika:
Today I’d like to practise talking about travel.
Kada početak prođe bez većeg problema, obično je lakše nastaviti spontano.
Šta uraditi kada napravite grešku usred razgovora?
Ako grešku odmah primetite i možete brzo da je ispravite, samo nastavite:
I went there on Monday — sorry, on Tuesday.
Ako niste sigurni, nemojte zaustavljati ceo razgovor zbog jednog oblika.
Nastavite sa porukom.
Kasnije zapišite problem i proverite ga.
Ovakav odnos prema greškama pomaže da razgovor ostane komunikacija, a ne neprekidan gramatički test.
Jednostavna sedmodnevna vežba
Možete probati ovaj raspored:
- 1. dan – govorite jedan minut o sebi;
- 2. dan – ponovite istu temu i snimite se;
- 3. dan – pričajte dva minuta o svom poslu ili učenju;
- 4. dan – odgovorite na pet kratkih pitanja;
- 5. dan – pošaljite glasovnu poruku ili razgovarajte sa partnerom;
- 6. dan – ponovite temu koja vam je bila najteža;
- 7. dan – razgovarajte pet do deset minuta bez pripremljenog teksta.
Ne merite uspeh brojem savršenih rečenica.
Pratite da li možete duže da govorite, brže nastavite nakon greške i ređe potpuno izgubite tok misli.
Kako prepoznati napredak?
Napredak u govoru često izgleda ovako:
- kraće pauze;
- manje prevođenja u glavi;
- lakše započinjanje razgovora;
- više pokušaja da objasnite nepoznatu reč;
- manje zaustavljanja nakon greške;
- duži odgovori;
- spontanije korišćenje poznatih fraza.
Možda i dalje osećate malu napetost pre razgovora, ali ako ipak govorite i uspevate da prenesete poruku, to je važan napredak.
Zaključak
Strah od govora na stranom jeziku najčešće se ne smanjuje dodatnim mesecima pasivnog učenja, već postepenim stvaranjem iskustva da možete da komunicirate i kada rečenice nisu savršene.
Počnite govorom nasamo, zatim snimanjem i kratkim razgovorima. Naučite nekoliko fraza za razmišljanje i pojašnjenje, vežbajte da objasnite reč koju ne znate i ponavljajte iste teme dok ne postanu lakše.
Cilj nije govor bez ijedne greške. Cilj je da možete da nastavite razgovor, prenesete značenje i postepeno postajete sigurniji u ono što već znate.
Više vodiča o motivaciji i psihologiji učenja pronađite u kategoriji Motivacija i psihologija učenja jezika.
