Languageaficionados

Anki za učenje jezika može biti veoma koristan kada želite da veliki broj reči, fraza i gramatičkih obrazaca zadržite u dugoročnom pamćenju. Za razliku od obične liste reči, Anki automatski raspoređuje ponavljanja i češće vraća sadržaj koji vam je teži.

Ipak, sama aplikacija ne odlučuje šta je vredno učiti niti kako treba da izgleda dobra kartica. Ako u Anki unesete stotine izolovanih prevoda ili previše novih reči odjednom, dnevna ponavljanja brzo mogu postati opterećenje.

Najveća korist dolazi kada Anki koristite kao pomoć za pamćenje jezika koji ste već sreli u tekstu, razgovoru, lekciji ili audio-sadržaju.

Šta je Anki i čemu služi?

Anki je program za učenje pomoću digitalnih kartica.

Na jednoj strani kartice nalazi se pitanje, reč, rečenica ili drugi podsticaj. Pre nego što pogledate odgovor, pokušavate sami da se setite tražene informacije.

Na primer:

Prednja strana:

Kako se na engleskom kaže „doneti odluku“?

Zadnja strana:

make a decision

I need to make a decision today.

Nakon odgovora procenjujete koliko vam je kartica bila teška, a Anki određuje kada će je ponovo prikazati.

Ako vas zanima princip koji stoji iza ovakvog rasporeda, pročitajte i vodič Spaced repetition: kako pravilno ponavljati vokabular.

Nemojte praviti karticu za svaku nepoznatu reč

Jedna od prvih grešaka novih korisnika je želja da u Anki sačuvaju sve.

Pročitate članak, pronađete četrdeset nepoznatih reči i unesete svih četrdeset.

Nekoliko dana kasnije pojavljuju se nova ponavljanja, zatim još novih kartica i sistem postaje sve veći.

Pre nego što nešto dodate, pitajte:

• Da li sam ovu reč već nekoliko puta video?
• Da li mi je korisna za teme o kojima govorim?
• Da li odgovara mom nivou?
• Da li želim da je aktivno koristim?
• Da li bez ove reči često ne mogu da izrazim neku ideju?

Ako je reč veoma retka i verovatno je nećete koristiti, možda uopšte ne zaslužuje karticu.

Jedna kartica treba da proverava jednu stvar

Kartica ne treba da izgleda kao mala stranica iz udžbenika.

Loš primer:

Prednja strana:

run

Zadnja strana:

trčati, voditi, upravljati, funkcionisati, kandidovati se…

Problem je što nije jasno šta zapravo pokušavate da zapamtite.

Bolje je napraviti karticu u konkretnom kontekstu:

Prednja strana:

I usually ___ five kilometres on Sunday.

Zadnja strana:

run

Druga upotreba iste reči može imati posebnu karticu samo ako vam je zaista potrebna.

Za jezike su fraze često korisnije od pojedinačnih reči

Umesto da zapamtite samo:

decision = odluka

korisnije je:

make a decision = doneti odluku

Ili umesto:

interested = zainteresovan

naučite:

be interested in something

Takve kartice istovremeno čuvaju vokabular i prirodnu kombinaciju reči.

Kod nemačkog možete, na primer, imenicu zapisati sa članom:

der Tisch

umesto samo:

Tisch.

Ako učite množinu, možete dodati i:

der Tisch – die Tische.

Na taj način Anki pomaže da zapamtite informacije koje ćete kasnije zaista morati da koristite.

Koristite cele rečenice kada kontekst pomaže

Kratka prirodna rečenica često rešava problem nejasnog značenja.

Na primer:

Prednja strana:

I’m looking forward ___ seeing you.

Zadnja strana:

to

I’m looking forward to seeing you.

Ovde ne učite samo prevod izraza, već i konstrukciju koja ide uz njega.

Kontekst je posebno koristan kod:

• predloga;
• kolokacija;
• frazalnih glagola;
• gramatičkih konstrukcija;
• reči sa više značenja;
• izraza koji zavise od situacije.

Basic ili Cloze kartice?

Za jednostavno pitanje i odgovor dovoljan je klasičan format kartice.

Na primer:

Pitanje:

Kako se kaže „zakazati sastanak“?

Odgovor:

schedule a meeting

Za rečenice može biti praktično sakriti samo jedan deo:

I have lived here ___ 2020.

Odgovor:

since

Ovakav tip kartice je koristan kada želite da u kontekstu proveravate određenu reč, glagolski oblik ili gramatički element.

Nemojte, međutim, iz jedne duge rečenice sakriti skoro sve. Kartica treba brzo da vam pokaže da li određeni element znate ili ne.

Da li praviti kartice u oba smera?

Ako samo želite da razumete neku reč tokom čitanja, možda je dovoljno:

strani jezik → značenje.

Ako želite aktivno da koristite izraz, korisna može biti i kartica:

značenje ili situacija → strani jezik.

Na primer:

Kartica 1:

reliable → pouzdan

Kartica 2:

Kako se kaže „pouzdan kolega“? → a reliable colleague

Druga kartica zahteva aktivno prisećanje i bliža je situaciji u kojoj sami govorite ili pišete.

Ipak, nije potrebno automatski praviti obe verzije za svaku reč. To bi moglo nepotrebno udvostručiti broj kartica.

Dodajte zvuk kada učite izgovor

Ako imate odgovarajući audio, kartica može sadržati i snimak izgovora.

To je posebno korisno kada se napisani i izgovoreni oblik značajno razlikuju ili kada vam određena reč stalno pravi problem u slušanju.

Jedna kartica može, na primer, pustiti reč ili kratku rečenicu bez prikazanog teksta.

Vaš zadatak je da prepoznate šta je izgovoreno.

Tako Anki ne mora biti samo alat za čitanje reči sa ekrana.

Koliko novih kartica dnevno?

Bolje je početi konzervativno.

Ako dodajete pet novih kartica dnevno, to je oko 150 novih kartica za mesec dana.

Sa deset dnevno već dolazite do približno 300.

Svaka od njih će se kasnije vraćati na ponavljanje.

Zato nemojte procenjivati samo koliko novih kartica možete napraviti danas, već koliko ponavljanja možete redovno održavati.

Ako vam Anki svakog jutra prikazuje toliko kartica da želite da ga izbegavate, broj novih unosa je verovatno previsok.

Prvo uradite dospela ponavljanja

Ako svakog dana samo dodajete nove kartice, a stare ostavljate za kasnije, gubi se glavna prednost sistema.

Praktičan redosled je:

• prvo završite dospela ponavljanja;
• zatim dodajte mali broj novih kartica;
• na kraju nekoliko izraza upotrebite van Ankija.

Ako imate veliki zaostatak, privremeno smanjite ili zaustavite dodavanje novih kartica dok broj ponavljanja ponovo ne postane održiv.

Šta sa karticom koju stalno grešite?

Nemojte pretpostaviti da samo treba da je ponovite još pedeset puta.

Pogledajte samu karticu.

Možda:

• pitanje nije dovoljno jasno;
• ima više mogućih odgovora;
• pokušavate da učite previše informacija odjednom;
• primer nije prirodan;
• reč vam zapravo nije važna.

Takvu karticu uredite, podelite na dve jednostavnije ili je uklonite.

Brisanje loše kartice nije neuspeh. Ono poboljšava kvalitet sistema.

Nemojte organizovati Anki kao biblioteku

Početnici ponekad naprave veliki broj vrlo sitnih deckova:

Engleski – hrana

Engleski – putovanje

Engleski – posao

Engleski – glagoli

Engleski – predlozi

To može postati komplikovano bez stvarne koristi.

Za jedan jezik često je dovoljan jedan glavni deck ili nekoliko širih grupa.

Za dodatnu organizaciju možete koristiti oznake, na primer:

travel

business

phrasal-verbs

B1

Tako kartice ostaju u zajedničkom sistemu ponavljanja, a po potrebi ih i dalje možete pronaći po temi.

Ne trošite više vremena na pravljenje kartica nego na jezik

Anki omogućava mnogo prilagođavanja, ali lako je upasti u zamku uređivanja.

Boje, fontovi, komplikovani predlošci i veliki broj dodatnih polja nisu ono što će vam pomoći da bolje govorite strani jezik.

Ako vam za pravljenje jedne kartice treba pet minuta, sistem verovatno nije održiv.

Dobra kartica često može biti napravljena za manje od jednog minuta:

• jedno jasno pitanje;
• jedan odgovor;
• jedna kratka rečenica;
• eventualno zvuk ili kratka napomena.

Povežite Anki sa onim što već učite

Najbolji izvor kartica često nije unapred pripremljena ogromna zbirka, već sadržaj sa kojim se već susrećete.

Na primer, tokom nedelje možete uzimati izraze iz:

• lekcije;
• knjige;
• serije;
• podkasta;
• razgovora sa nastavnikom;
• sopstvenih grešaka u pisanju.

Ako vam nastavnik ispravi:

depend from

u:

depend on

to je odličan kandidat za karticu:

Prednja strana:

It depends ___ the weather.

Zadnja strana:

on

Tako Anki čuva upravo one stvari sa kojima ste imali stvarni problem.

Anki ne može da zameni govor i slušanje

Možete imati 5.000 kartica i i dalje teško voditi razgovor.

Kartice pomažu da informacije ostanu dostupne, ali ne mogu potpuno simulirati komunikaciju u realnom vremenu.

Zato jednom ili dva puta nedeljno izaberite nekoliko izraza iz Ankija i koristite ih bez gledanja u kartice.

Možete:

• napisati kratak tekst;
• snimiti dvominutni govor;
• odgovoriti na pitanja;
• napraviti priču;
• upotrebiti izraze u razgovoru.

Tada proveravate da li su kartice pomogle stvarnoj upotrebi jezika.

Jednostavna Anki rutina

Za većinu učenika nije potreban komplikovan sistem.

Jedna sesija može izgledati ovako:

• 10–15 minuta – dospela ponavljanja;
• 5 minuta – nekoliko novih kartica iz trenutnog gradiva;
• 5 minuta – pravljenje sopstvenih rečenica sa nasumično izabranim izrazima.

Ako broj ponavljanja počne da raste, prvo smanjite nove kartice.

Anki treba da podržava ostatak učenja, a ne da zauzme sve vreme koje imate za strani jezik.

Najčešće greške pri korišćenju Ankija

Najčešće probleme stvaraju:

• previše novih kartica dnevno;
• unošenje svake nepoznate reči;
• kartice bez konteksta;
• previše informacija na jednoj kartici;
• ogroman broj deckova;
• redovno dodavanje novih kartica uz preskakanje starih;
• učenje samo kroz kartice bez govora, čitanja i slušanja.

Ako rešite ove probleme, Anki obično postaje mnogo jednostavniji za svakodnevnu upotrebu.

Zaključak

Anki je najkorisniji kada ga posmatrate kao alat za pamćenje, a ne kao kompletan kurs jezika.

Dodajte izraze koji su vam stvarno potrebni, pravite kratke i jasne kartice, koristite prirodan kontekst i držite broj novih unosa pod kontrolom.

Posebno vredne kartice često nastaju iz sadržaja koji ste upravo čitali ili slušali i iz grešaka koje ste sami napravili.

A kada želite da proverite da li sistem zaista radi, zatvorite Anki i pokušajte da naučene izraze upotrebite u razgovoru ili tekstu.

Više digitalnih alata i resursa za učenje pronađite u kategoriji Alati, resursi i tehnologija.