Ekstenzivno čitanje na stranom jeziku znači čitanje veće količine relativno lakog i razumljivog materijala sa fokusom na značenje, priču i kontinuitet, a ne na analiziranje svake rečenice.
Cilj nije da tokom jedne stranice proverite deset novih reči i proučite svaku gramatičku konstrukciju. Cilj je da možete da nastavite da čitate, pratite šta se događa i postepeno postanete brži i sigurniji.
Za učenika stranog jezika to je važna promena.
Ako svaki tekst tretirate kao gramatičku vežbu, čitanje postaje sporo i zamorno. Ako izaberete materijal odgovarajućeg nivoa, možete pročitati desetine ili stotine stranica i tako mnogo češće sretati iste reči i obrasce u prirodnom kontekstu.
Šta je ekstenzivno čitanje?
Ekstenzivno čitanje podrazumeva da:
- čitate relativno mnogo;
- materijal vam nije pretežak;
- razumete glavnu poruku bez stalnog rečnika;
- čitate prvenstveno zbog sadržaja;
- ne zaustavljate se zbog svake nepoznate reči.
To može biti:
- knjiga;
- graded reader;
- kratka priča;
- jednostavniji roman;
- strip;
- članak;
- biografija;
- publicistika na temi koja vas zanima.
Najvažnije je da materijal možete da pratite dovoljno lako.
Ekstenzivno i intenzivno čitanje nisu isto
Kod intenzivnog čitanja možete uzeti kratak tekst i detaljno ga analizirati.
Proveravate:
- nepoznate reči;
- gramatiku;
- izraze;
- zašto je autor upotrebio određenu konstrukciju.
To je korisno.
Ali ako isto radite sa svakom stranicom knjige od 300 strana, napredovanje će biti veoma sporo.
Kod ekstenzivnog čitanja glavno pitanje nije:
„Da li razumem svaku reč?“
nego:
„Da li razumem dovoljno da mogu da nastavim?“
Obe vrste čitanja imaju svoje mesto i mogu se kombinovati.
Najvažniji izbor je težina knjige
Ako je tekst pretežak, ekstenzivno čitanje praktično prestaje.
Zamislite da u svakoj drugoj rečenici postoji nekoliko nepoznatih reči i da ne možete da shvatite ko šta radi.
Tada imate dva izbora:
- stalno koristiti rečnik;
- nastaviti bez dovoljno razumevanja.
Ni jedno nije naročito prijatno.
Dobra knjiga za ekstenzivno čitanje treba da bude dovoljno laka da većinu vremena možete da pratite sadržaj bez prekidanja.
Kako da znate da li je knjiga odgovarajućeg nivoa?
Otvorite nekoliko nasumičnih stranica.
Pročitajte jednu ili dve bez rečnika.
Zatim proverite:
- Da li razumete ko su glavni likovi ili o čemu se govori?
- Da li razumete većinu rečenica?
- Možete li da prepričate osnovnu ideju?
- Da li nepoznate reči uglavnom možete da preskočite?
- Da li imate želju da pročitate sledeću stranicu?
Ako na svakoj strani morate stalno da zastajete, materijal je verovatno pretežak za ovu vrstu rada.
Može biti odličan za intenzivno čitanje, ali ne i za ekstenzivno.
Lakša knjiga nije „ispod vašeg nivoa“ ako je čitate tečno
Učenici ponekad biraju preteške knjige jer žele da dokažu sebi da su napredovali.
Na primer, osoba na B1 nivou uzme zahtevnu književnost namenjenu izvornim govornicima, ali joj za jednu stranicu treba 15 minuta.
To nije nužno najbolji način za razvijanje čitalačke tečnosti.
Lakša knjiga vam omogućava da:
- čitate brže;
- sretnete više jezika;
- vidite iste konstrukcije više puta;
- uživate u priči;
- završite knjigu.
Sve to ima veliku vrednost.
Graded readers su odličan prelaz ka pravim knjigama
Graded readers su knjige prilagođene učenicima određenog nivoa.
Mogu imati ograničen vokabular i jednostavniju gramatiku, ali i dalje nude celu priču.
Na primer, možete pronaći izdanja za nivoe:
A1
A2
B1
B2.
Ako vam originalni roman još uvek zahteva rečnik u skoro svakoj rečenici, prilagođena verzija može biti mnogo korisniji korak.
Cilj nije zauvek čitati samo pojednostavljene tekstove, već postepeno povećavati težinu.
Ne proveravajte svaku nepoznatu reč
Ovo je možda najvažnija navika.
Ako naiđete na:
He grabbed his coat and rushed outside.
i ne znate reč grabbed, ali iz konteksta razumete da je uzeo kaput i izašao, možda nije potrebno odmah otvarati rečnik.
Nastavite.
Ako se ista reč ponovi nekoliko puta i postane važna za razumevanje, tada je proverite.
Na taj način pravite razliku između:
reči koju ne znam
i:
reči koju moram da znam da bih razumeo ovaj deo.
Kada ipak treba koristiti rečnik?
Rečnik je koristan kada:
- nepoznata reč blokira razumevanje cele scene;
- ista reč se ponavlja mnogo puta;
- deluje važna za temu;
- pogrešno tumačenje menja smisao priče;
- iz konteksta ne možete da zaključite približno značenje.
Dobra praksa je da prvo pokušate da pogodite značenje iz konteksta, a tek onda proverite.
Ne pretvarajte svaku stranicu u listu vokabulara
Ako posle deset stranica imate spisak od 80 novih reči, verovatno više ne radite ekstenzivno čitanje.
Možete označiti mali broj zanimljivih izraza.
Na primer, tri do pet nakon čitalačke sesije.
Birajte one koji:
- se ponavljaju;
- deluju korisno;
- možete zamisliti u svom govoru;
- pomažu vam da razumete ostatak knjige.
Ostale jednostavno pustite.
Mnoge ćete ponovo sresti prirodnim putem.
Čitanje pomaže učenju vokabulara upravo kroz ponavljanje u kontekstu
Ako određenu reč vidite samo jednom na kartici, imate jednu priliku da je povežete sa značenjem.
U knjizi ista reč može da se pojavi:
- u različitim rečenicama;
- uz različite glagole;
- u dijalogu;
- u opisu;
- u različitim gramatičkim oblicima.
Tada postepeno učite više od prostog prevoda.
Počinjete da osećate gde i kako se reč prirodno koristi.
Koliko treba čitati?
Ne postoji obavezan broj stranica.
Možete koristiti vreme:
15 minuta dnevno
ili broj stranica:
10 stranica dnevno.
Za početak je često praktičnije postaviti mali cilj koji ne prekida uživanje.
Na primer:
Čitam 15 minuta pre spavanja.
Ako je knjiga dobra, često ćete spontano čitati duže.
Nemojte meriti uspeh samo brojem novih reči
Ekstenzivno čitanje ima i druge rezultate.
Posle nekoliko meseci možete primetiti da:
- čitate brže;
- manje prevodite u glavi;
- lakše razumete duže rečenice;
- češće prepoznajete izraze bez rečnika;
- duže zadržavate koncentraciju na stranom jeziku.
To su važni znakovi napretka, čak i ako nemate ogromnu listu „naučenih“ reči.
Šta ako razumete priču, ali ne svaku gramatičku konstrukciju?
To je potpuno prihvatljivo kod ekstenzivnog čitanja.
Ako pročitate:
By the time she arrived, everyone had already left.
i razumete da je došla nakon što su svi već otišli, ne morate odmah prekidati čitanje da biste proučili Past Perfect.
Ako se konstrukcija često ponavlja i zanima vas, možete je kasnije proveriti.
Tokom čitanja prioritet ostaje kontinuitet.
Možete kombinovati knjigu i audio-knjigu
Ako postoji audio verzija iste knjige, možete ih kombinovati.
Na primer:
- prvo pročitajte poglavlje;
- zatim ga poslušajte;
- ili slušajte i pratite tekst istovremeno.
To je posebno korisno ako želite da povežete poznate napisane reči sa stvarnim izgovorom.
Ipak, nije potrebno svaki put raditi obe aktivnosti. Čitanje treba da ostane dovoljno jednostavno da ga možete redovno nastaviti.
Da li treba čitati naglas?
Čitanje naglas može biti posebna vežba za izgovor, ali nije neophodan deo ekstenzivnog čitanja.
Ako vam čitanje naglas značajno usporava praćenje priče, čitajte u sebi.
Kasnije možete izabrati jedan kratak dijalog i pročitati ga naglas.
Tako ne pretvarate celu knjigu u vežbu izgovora.
Posle poglavlja prepričajte samo glavnu ideju
Ako želite malu aktivnu vežbu, nakon poglavlja zatvorite knjigu i odgovorite:
- Šta se upravo dogodilo?
- Koji lik je bio najvažniji?
- Šta mislim da će se dogoditi dalje?
Možete odgovoriti sa tri do pet rečenica na jeziku koji učite.
To je dovoljno da čitanje povežete sa govorom ili pisanjem, a da ne analizirate svaku stranicu.
Birajte knjige koje vas stvarno zanimaju
Težina nije jedini kriterijum.
Knjiga može biti savršeno prilagođena vašem nivou, ali ako vas tema uopšte ne zanima, verovatno ćete brzo odustati.
Ako volite:
- krimi priče;
- romansu;
- fantastiku;
- biografije;
- istoriju;
- psihologiju;
- putovanja;
tražite jednostavniji sadržaj baš u toj oblasti.
Poznavanje teme dodatno olakšava razumevanje.
Ne morate završiti svaku knjigu
Ako ste pročitali 30 stranica i knjiga je:
- previše teška;
- dosadna;
- puna rečnika koji vam trenutno nije koristan;
promenite je.
Ekstenzivno čitanje treba da omogući veliku količinu čitanja.
Knjiga koja vas tera da nedeljama ostanete na prvom poglavlju ne ispunjava tu svrhu.
Kada povećati težinu?
Ako dugo čitate bez većeg napora i gotovo nikada ne nailazite na nepoznate izraze, možete probati malo zahtevniji materijal.
Povećavajte težinu postepeno.
Na primer:
A2 graded reader → B1 graded reader → lakši originalni roman.
Nije potrebno napraviti ogroman skok.
Bolje je završiti nekoliko nešto lakših knjiga nego mesecima pokušavati da prođete kroz jednu koja je mnogo iznad trenutnog nivoa.
Kako može izgledati nedeljna rutina?
Jednostavan primer:
Ponedeljak:
15 minuta čitanja.
Utorak:
15 minuta čitanja.
Sreda:
20 minuta + tri zanimljiva izraza.
Četvrtak:
15 minuta.
Petak:
20 minuta + kratko prepričavanje poglavlja.
Vikend:
duža sesija ako imate vremena i želje.
Nije potrebno posle svakog čitanja raditi dodatni zadatak.
Glavni cilj je količina kvalitetnog kontakta sa tekstom.
Najčešće greške pri ekstenzivnom čitanju
Najčešće se greši kada:
- izaberete knjigu mnogo iznad svog nivoa;
- proveravate svaku nepoznatu reč;
- zapisujete desetine izraza sa svake stranice;
- čitate samo knjige za koje mislite da „bi trebalo“ da ih čitate;
- svaku gramatičku konstrukciju odmah analizirate;
- ne menjate knjigu iako je očigledno preteška;
- očekujete da posle jedne knjige aktivno koristite svaku novu reč.
Kratak test za izbor sledeće knjige
Pre nego što počnete novu knjigu:
1. Pročitajte dve nasumične stranice bez rečnika.
2. Prepričajte sebi šta se dogodilo.
3. Prebrojte koliko puta ste morali da stanete.
4. Zapitajte se da li biste želeli da pročitate sledećih deset stranica.
Ako razumete glavnu priču i čitanje ne deluje kao dešifrovanje, knjiga verovatno može dobro poslužiti za ekstenzivno čitanje.
Zaključak
Ekstenzivno čitanje na stranom jeziku ne zasniva se na tome da razumete svaku reč. Zasniva se na tome da izaberete dovoljno razumljiv sadržaj i pročitate mnogo više nego što biste mogli kada biste stalno prekidali tok.
Birajte knjige koje su blizu vašeg trenutnog nivoa, koristite rečnik samo kada je zaista potreban i dozvolite sebi da preskočite reči koje ne ometaju razumevanje.
Kroz veliki broj stranica iste reči, gramatički obrasci i izrazi počinju da se ponavljaju u različitim kontekstima. Vremenom čitanje postaje brže, manje zavisi od prevođenja i sve više liči na normalno čitanje zbog sadržaja.
Više vodiča o metodama učenja pronađite u kategoriji Metode i strategije učenja.
