Languageaficionados

Realni ciljevi za učenje jezika pomažu da nejasna želja poput „želim da govorim tečno“ postane plan koji možete stvarno da pratite.

Problem sa ciljem „želim da naučim engleski“ nije u tome što je pogrešan, već što ne govori šta treba da radite danas, ove nedelje ili ovog meseca.

Šta tačno želite da možete da uradite?

Da razgovarate sa gostima na poslu? Da pratite seriju bez titla? Da položite ispit? Da napišete poslovni mejl? Da se snađete tokom putovanja?

Kada cilj opišete kroz konkretnu situaciju, mnogo je lakše odabrati materijal, rasporediti vreme i prepoznati napredak.

Počnite od razloga zbog kojeg učite jezik

Pre pravljenja plana odgovorite na jedno pitanje:

Za šta mi je ovaj jezik potreban?

Odgovori mogu biti veoma različiti:

• želim da radim u međunarodnoj kompaniji;
• selim se u drugu zemlju;
• želim da putujem samostalnije;
• treba mi sertifikat;
• želim da razgovaram sa porodicom partnera;
• želim da čitam knjige u originalu;
• učim zato što me jezik i kultura zanimaju.

Nijedan od ovih razloga nije „bolji“ od drugog.

Ali svaki vodi ka drugačijem planu.

Osobi kojoj je engleski potreban za poslovne sastanke neće biti prioritet isti vokabular kao nekome ko želi da čita fantastiku.

„Želim da govorim tečno“ nije dovoljno precizan cilj

Reč tečno može značiti mnogo različitih stvari.

Za jednu osobu to znači:

„Želim da pet minuta razgovaram bez prelaska na srpski.“

Za drugu:

„Želim da održim prezentaciju pred klijentom.“

Za treću:

„Želim da živim u toj zemlji bez problema u svakodnevnim situacijama.“

Zato opšti cilj pretvorite u radnju.

Umesto:

Želim da bolje govorim nemački.

napišite:

Želim da mogu da vodim desetominutni razgovor o poslu, vikendu i putovanju bez pripremljenog teksta.

Odmah je jasnije šta treba vežbati.

Opisujte ono što želite da možete da uradite

Dobar cilj često počinje glagolom.

Na primer:

• predstaviti se;
• objasniti problem;
• naručiti hranu;
• rezervisati hotel;
• razumeti kratak telefonski razgovor;
• napisati mejl;
• prepričati film;
• braniti svoje mišljenje;
• čitati roman;
• pratiti predavanje.

Takvi ciljevi su mnogo korisniji od:

naučiti 3.000 reči

ako ne znate šta želite da radite sa tim rečima.

Razdvojite dugoročni cilj od cilja za ovaj mesec

Dugoročni cilj može biti:

Želim da dostignem B2 nivo nemačkog.

To je sasvim legitimna ambicija, ali vam još ne govori šta treba da uradite u narednih sedam dana.

Zato napravite nekoliko nivoa ciljeva.

Na primer:

Dugoročno:
B2 nemačkog.

Za naredna tri meseca:
sigurno koristiti osnovna prošla vremena, razumeti kraće podkaste i voditi razgovor od deset minuta o poznatim temama.

Za ovaj mesec:
uvežbati opis prošlog vikenda, putovanja i radnog dana.

Za ovu nedelju:
napraviti tri kratka govorna snimka i jedan razgovor sa partnerom ili nastavnikom.

Sada veliki cilj ima praktičan oblik.

Ne pravite rok prema želji, već prema dostupnom vremenu

Česta greška je:

„Želim sa A1 na B2 za tri meseca.“

Pitanje nije samo koliko to želite.

Važno je:

• koji je vaš početni nivo;
• koliko sati nedeljno realno imate;
• da li imate nastavnika;
• koliko ste izloženi jeziku van učenja;
• da li ste ranije učili sličan jezik;
• koje veštine želite da razvijete.

Osoba koja uči deset sati nedeljno i svakodnevno koristi jezik nema isti tempo kao osoba koja ima tri kratke sesije nedeljno.

Plan treba da bude napravljen prema stvarnom životu.

Početni nivo je važan

Pre nego što odredite cilj, pokušajte da procenite šta trenutno možete.

Ne morate imati savršen standardizovan test.

Možete napraviti mali početni uzorak.

Na primer:

• snimite dva minuta govora o sebi;
• napišite tekst od 150 reči;
• poslušajte kratak audio bez transkripta;
• pročitajte tekst i prepričajte glavnu ideju.

Sačuvajte rezultate.

Za mesec ili dva ponovite sličan zadatak.

To daje mnogo realniju sliku napretka od osećaja:

„Imam utisak da ništa nisam naučio.“

CEFR nivoi su korisni, ali nisu jedina mera napretka

Nivoi A1, A2, B1, B2, C1 i C2 daju koristan okvir.

Ali prelazak nivoa nije jedini način da primetite poboljšanje.

Možete ostati formalno na B1 nivou, a ipak napraviti veliki napredak u određenoj oblasti.

Na primer:

pre mesec dana niste mogli da vodite telefonski razgovor.

Sada možete.

Ili:

ranije ste razumeli oko polovine kratkog podkasta.

Sada pratite skoro celu glavnu ideju.

To je stvarni napredak čak i ako još nemate novi sertifikat.

Postavite cilj za veštinu, ne samo za „jezik“

Možete imati različit nivo u:

• čitanju;
• slušanju;
• govoru;
• pisanju.

Osoba koja mnogo gleda serije može odlično da razume govor, ali teško formuliše sopstvene rečenice.

Neko ko koristi engleski za mejlove može dobro da piše, ali da ima problem sa spontanim razgovorom.

Zato cilj može biti veoma specifičan:

U narednih šest nedelja prioritet mi je govor.

Tada će raspored sadržati više aktivne proizvodnje, a manje pasivnog čitanja.

Razlikujte rezultat i proces

Rezultat može biti:

Želim da razgovaram deset minuta bez prelaska na srpski.

Proces je ono što radite da biste tamo stigli:

• dva puta nedeljno razgovor;
• tri kratka govorna snimka;
• učenje fraza za teme koje često koristite;
• slušanje razgovornog sadržaja;
• ponavljanje grešaka koje se stalno javljaju.

Rezultat vam daje pravac.

Proces vam govori šta da uradite danas.

Potrebna su oba.

Nemojte da cilj bude samo broj naučenih reči

Cilj:

Naučiću 50 novih reči nedeljno.

može biti koristan kao deo plana.

Ali možete znati prevod 500 novih reči i i dalje imati problem da ih koristite.

Bolje je kombinovati količinu sa funkcijom.

Na primer:

Ove nedelje naučiću 15 korisnih izraza za posao i upotrebiti najmanje deset u sopstvenim rečenicama ili razgovoru.

Tada cilj nije samo skladištenje vokabulara.

Napravite cilj koji možete proveriti

Uporedite:

Loše definisan:
Želim bolje da razumem engleski.

Precizniji:
Za šest nedelja želim da razumem glavnu ideju desetominutnog podkasta na poznatu temu bez transkripta.

Još jedan:

Nejasno:
Želim bolje da pišem.

Preciznije:
Želim da mogu za 15 minuta da napišem poslovni mejl od 150 reči bez prevodioca.

Takav cilj možete stvarno testirati.

Koristite vremenski okvir koji ima smisla

Rok je koristan zato što sprečava beskonačno odlaganje.

Ali rok ne treba da bude kazna.

Za mali cilj možete koristiti:

• jednu nedelju;
• dve nedelje;
• mesec dana;
• šest nedelja.

Za velike nivoe potrebni su duži periodi i redovne provere.

Ako rok prođe, a cilj nije dostignut, to ne znači automatski da ste neuspešni.

Možda je procena bila nerealna.

Možda ste imali manje vremena nego što ste planirali.

Možda je metoda bila previše pasivna.

Rok služi da procenite plan, ne da presudite sebi.

Veliki cilj razbijte na male komunikativne zadatke

Ako je cilj:

Želim da se snađem tokom putovanja na italijanskom.

možete napraviti manje zadatke:

• naručiti jelo;
• pitati za cenu;
• razumeti osnovna uputstva;
• kupiti kartu;
• prijaviti se u hotel;
• objasniti jednostavan problem;
• pitati za pravac.

Sada imate jasne situacije za vežbanje.

Realni cilj mora da ostavi prostor za lošu nedelju

Plan koji funkcioniše samo kada imate savršenu nedelju nije naročito realan.

Ako planirate:

svaki dan po dva sata

a zbog posla to uspevate samo jednom, vrlo brzo ćete imati osećaj da stalno kasnite.

Bolje je napraviti:

minimum i normalan plan.

Na primer:

Minimum:
tri sesije od 20 minuta nedeljno.

Normalno:
četiri sesije od 40 minuta + jedan razgovor.

Ako imate više vremena, radite više.

Ali kontinuitet ne zavisi od idealnih okolnosti.

Jedan glavni cilj je bolji od deset prioriteta

Možete želeti da istovremeno:

• poboljšate izgovor;
• naučite gramatiku;
• proširite vokabular;
• čitate romane;
• razumete filmove;
• pišete mejlove;
• govorite bez straha.

Sve je to moguće dugoročno.

Ali za narednih nekoliko nedelja izaberite jedan glavni prioritet.

Na primer:

Govor mi je glavni cilj, a slušanje i vokabular ga podržavaju.

Tako mnogo lakše birate aktivnosti.

Napredak proveravajte istim ili sličnim zadatkom

Ako želite da poboljšate govor, nemojte rezultat meriti samo brojem odrađenih lekcija.

Napravite snimak od dva minuta.

Za četiri nedelje ponovo govorite o sličnoj temi.

Posmatrajte:

• koliko dugo govorite bez prekida;
• koliko često tražite reč;
• da li su rečenice raznovrsnije;
• da li koristite izraze koje ste vežbali;
• da li sami primećujete greške.

To je dokaz promene.

Primer realnog cilja za početnika

Umesto:

Želim da naučim nemački.

napišite:

Za narednih osam nedelja želim da mogu da se predstavim, opišem svoj posao i porodicu, naručim u restoranu i postavim osnovna pitanja bez čitanja pripremljenog teksta.

Nedeljni zadaci mogu uključivati:

• osnovne fraze;
• brojeve i vreme;
• najčešće glagole;
• kratko slušanje;
• dva minuta govora;
• jednu simulaciju stvarne situacije.

To je mnogo konkretnije od pokušaja da „završite A1“ što je brže moguće.

Primer cilja za srednji nivo

Osoba na B1 nivou može postaviti cilj:

Za šest nedelja želim da mogu deset minuta da razgovaram o poslu, putovanju i aktuelnoj temi bez pripremljenog teksta i bez čestog prelaska na srpski.

Plan može uključivati:

• dva razgovora nedeljno;
• jedan kratak snimak između razgovora;
• fraze za izražavanje mišljenja;
• slušanje govornika na sličnim temama;
• ponavljanje najčešćih grešaka.

Šta ako cilj postane nerealan?

Promenite ga.

To nije odustajanje.

Ako ste planirali da učite pet puta nedeljno, a novi posao vam sada dozvoljava dva puta, cilj treba prilagoditi novoj situaciji.

Možete promeniti:

• rok;
• količinu gradiva;
• prioritet;
• učestalost;
• težinu zadatka.

Bolje je imati realan plan koji možete da sprovodite nego ambiciozan plan koji postoji samo na papiru.

Kratka vežba za postavljanje cilja

Dovršite sledećih pet rečenica:

1. Učim ovaj jezik zato što…

2. Za tri meseca želim da mogu da…

3. Najvažnija veština trenutno mi je…

4. Realno mogu da učim ___ puta nedeljno po ___ minuta.

5. Znaću da sam napredovao kada budem mogao da…

Na kraju napravite jedan konkretan zadatak koji ćete ponoviti za četiri nedelje.

To može biti snimak, tekst, razgovor ili kratko slušanje.

Zaključak

Realni ciljevi za učenje jezika ne počinju pitanjem koliko brzo možete da „završite“ jezik, već šta želite da možete da uradite sa njim.

Velike želje poput „želim da govorim tečno“ pretvorite u konkretne komunikativne situacije.

Odredite glavni prioritet, procenite koliko vremena stvarno imate i napravite mali nedeljni proces koji vodi ka tom cilju.

Napredak nemojte meriti samo brojem lekcija, sati ili naučenih reči. Povremeno ponovite stvarni zadatak: razgovor, tekst, slušanje ili snimak.

Ako sada možete da uradite nešto što pre mesec dana niste mogli, napredak postoji.

Više tekstova o motivaciji, planiranju i psihologiji učenja pronađite u kategoriji Motivacija i psihologija učenja jezika.