Samostalno učenje jezika od A1 do B2 moguće je, ali napredovanje obično nije ravna linija. Na početku se rezultati primećuju brzo jer skoro svaka nova reč otvara novu mogućnost komunikacije. Kasnije napredak postaje manje upadljiv: rečenice postaju duže, razumevanje sigurnije, a govor prirodniji, ali razlike iz nedelje u nedelju nisu uvek očigledne.
Zato je korisnije razmišljati o tome šta na svakom nivou možete da uradite sa jezikom nego samo o broju završenih lekcija, aplikacija ili naučenih reči.
Šta zapravo znači napredovati od A1 do B2?
Nivoi A1, A2, B1 i B2 predstavljaju postepeno povećavanje samostalnosti.
Na A1 nivou uglavnom koristite naučene i veoma jednostavne obrasce.
Na A2 možete da se snađete u većem broju poznatih svakodnevnih situacija.
Na B1 počinjete duže da govorite, prepričavate i objašnjavate mišljenje.
Na B2 možete da pratite znatno složeniji sadržaj i da se izražavate fleksibilnije bez pripremanja svake rečenice unapred.
Prelazak na sledeći nivo zato nije samo „više reči“. Menja se i način na koji te reči povezujete.
A1: napravite funkcionalnu osnovu
Na početnom nivou nije potrebno poznavati veliki broj gramatičkih pravila.
Važnije je savladati ono što stalno koristite.
Fokus može biti na:
- predstavljanju;
- brojevima i vremenu;
- porodici;
- poslu i školi;
- hrani;
- svakodnevnoj rutini;
- osnovnim pitanjima;
- kupovini i putovanju;
- najčešćim glagolima.
Na ovom nivou korisnije je dobro znati dvadeset veoma čestih rečeničnih obrazaca nego površno proučiti veliki deo gramatike.
Na primer:
I live in Belgrade.
I work from Monday to Friday.
Where do you live?
Can I have a coffee, please?
Ovakve rečenice daju osnovu koju kasnije možete proširivati.
Kako učiti na A1 nivou?
Dobra samostalna rutina može kombinovati:
- kratku strukturiranu lekciju;
- osnovni vokabular;
- jednostavne audio-snimke;
- pisanje nekoliko rečenica;
- govor naglas.
Nemojte čekati da „naučite dovoljno“ pre nego što počnete da govorite.
Već sa malim brojem reči možete opisivati ono što vidite:
This is my room.
The table is next to the window.
I have two chairs.
Aktivna upotreba od prvih nedelja pomaže da jezik ne ostane samo na nivou prepoznavanja.
A2: proširite broj svakodnevnih situacija
Na A2 nivou osnovne rečenice više nisu dovoljne.
Počinjete da povezujete više informacija:
I usually go to work by bus, but today I walked because the weather was nice.
Važno postaje da možete da govorite o:
- prošlim događajima;
- planovima;
- putovanjima;
- zdravlju;
- slobodnom vremenu;
- kupovini;
- stanovanju;
- jednostavnim problemima.
Na ovom nivou treba sve manje učiti izolovane rečenice, a sve više graditi kratke povezane odgovore.
Kako preći sa A1 na A2?
Jedna praktična tehnika je proširivanje poznate rečenice.
Počnite sa:
I like cooking.
Zatim:
I like cooking because it helps me relax.
Pa:
I like cooking because it helps me relax, and at weekends I usually try a new recipe.
Ne uvodite svaki put potpuno novu gramatiku. Koristite poznatu osnovu i dodajte razlog, vreme, mesto, mišljenje ili detalj.
Tako se jezik postepeno pretvara iz kratkih odgovora u stvarnu komunikaciju.
B1: počinje prava samostalnost
B1 je često velika promena jer više nije dovoljno odgovarati jednom ili dve rečenice.
Potrebno je da možete:
- prepričati događaj;
- objasniti problem;
- izneti mišljenje;
- navesti razlog;
- uporediti dve mogućnosti;
- razumeti glavnu ideju dužeg sadržaja;
- nastaviti razgovor i kada ne znate svaku reč.
Na ovom nivou posebno postaje važna sposobnost preformulisanja.
Ako ne znate preciznu reč, pokušajte da je objasnite.
Na primer, ako ne znate reč receipt, možete reći:
the paper they give you after you pay in a shop.
Takva sposobnost često je korisnija za komunikaciju od poznavanja velikog broja retkih reči.
Na B1 nivou povećajte količinu pravog sadržaja
Materijali namenjeni isključivo početnicima više ne bi trebalo da budu jedini izvor.
Postepeno uključujte:
- jednostavnije podkaste;
- vesti prilagođene učenicima;
- kraće knjige;
- intervjue;
- serije sa titlom na jeziku koji učite;
- tekstove o temama koje vas zanimaju.
Ne morate razumeti 100% sadržaja.
Cilj je da se naviknete da nastavite sa čitanjem ili slušanjem čak i kada nekoliko detalja ostane nejasno.
B2: od tačnosti ka fleksibilnosti
Na B2 nivou veliki deo osnovne gramatike već je poznat.
Problem više nije samo „da li znam pravilo“, već koliko brzo i prirodno možete da ga koristite.
Možete razumeti relativno složen sadržaj, ali možda govor i dalje zastaje.
Možete poznavati mnogo reči, ali često koristiti iste jednostavne izraze.
Zato na ovom nivou fokus treba proširiti na:
- kolokacije;
- sinonime;
- prirodne fraze;
- veznike;
- registar jezika;
- brže razumevanje govora;
- duže spontano izražavanje.
Kako vežbati na B2 nivou?
Umesto pitanja:
„Da li znam ovu reč?“
korisnije je pitati:
„Mogu li ovu ideju jasno objasniti bez pripreme?“
Izaberite temu kao što je rad od kuće, turizam, društvene mreže ili obrazovanje.
Govori dva ili tri minuta bez beleški.
Zatim poslušajte snimak i obratite pažnju na:
- ponavljanje istih reči;
- duge pauze;
- gramatičke greške;
- mesta gde vam nedostaje precizniji izraz.
Sledeći put ponovite istu temu sa nekoliko novih izraza.
To je mnogo bliže onome što je potrebno za prirodnu komunikaciju nego rešavanje još jednog niza izolovanih zadataka.
Nemojte koristiti samo jednu veštinu
Česta greška u samostalnom učenju jeste oslanjanje na ono što učeniku najviše prija.
Neko mnogo čita, ali gotovo nikada ne govori.
Drugi stalno gleda video-sadržaj, ali ne piše.
Treći rešava gramatičke zadatke, ali teško razume stvarni razgovor.
Tokom nedelje pokušajte da uključite:
- slušanje;
- čitanje;
- govor;
- pisanje.
Ne moraju sve veštine dobiti jednako vreme, ali nijedna ne bi trebalo potpuno da nestane.
Kako može izgledati plan od 30 minuta dnevno?
Za A1–A2 nivo:
- 10 minuta – strukturirana lekcija ili gramatika;
- 10 minuta – vokabular i ponavljanje;
- 5 minuta – slušanje;
- 5 minuta – nekoliko rečenica govora ili pisanja.
Za B1–B2:
- 10 minuta – slušanje ili čitanje prirodnijeg sadržaja;
- 5 minuta – izdvajanje korisnih izraza;
- 10 minuta – govor ili pisanje;
- 5 minuta – korekcija i ponavljanje.
Nije neophodno svaki dan koristiti isti raspored.
Važnije je da tokom cele nedelje imate dovoljno kontakta sa različitim vrstama jezika.
Kako znati kada je vreme za teži materijal?
Ako je gotovo svaki zadatak lak i više ne zahteva razmišljanje, vreme je da povećate težinu.
To može značiti:
- brži audio;
- duži tekst;
- manje titlova;
- duži govor;
- kompleksniju temu;
- manje oslanjanja na beleške.
Sa druge strane, ako je svaki materijal toliko težak da stalno proveravate rečnik i ne razumete osnovnu poruku, napravili ste preveliki skok.
Najbolji materijal je dovoljno izazovan da učite nešto novo, ali dovoljno razumljiv da možete završiti zadatak.
Ne vraćajte se stalno na početak
Mnogi samostalni učenici imaju osećaj da „nisu dovoljno dobro naučili osnovu“ i zato stalno počinju novi A1 kurs.
To često daje osećaj sigurnosti jer je početno gradivo poznato.
Ako možete da uradite osnovne zadatke, korisnije je da nastavite dalje i vraćate se pojedinačnim slabim tačkama kada se pojave.
Ne morate savršeno znati svaki detalj jednog nivoa pre nego što počnete koristiti složenije sadržaje.
Napredak merite konkretnim zadacima
Umesto da pratite samo koliko ste lekcija završili, povremeno ponovite isti praktičan zadatak.
Na primer:
- predstavite se dva minuta;
- opišite poslednje putovanje;
- napišite mejl od 150 reči;
- prepričajte kratak video;
- objasnite svoje mišljenje o poznatoj temi.
Sačuvajte rezultat i ponovite zadatak posle mesec ili dva.
Napredak može biti vidljiv kroz duži odgovor, manje zastajanja, precizniji vokabular ili manju potrebu za prevodiocem.
Šta raditi kada napredak uspori?
Na srednjem nivou često se javlja osećaj stagnacije.
To ne mora značiti da ste prestali da napredujete.
Na početku je razlika između 100 i 300 poznatih reči veoma primetna. Kasnije napredak može izgledati kao:
- brže razumevanje;
- manje mentalnog prevođenja;
- precizniji izbor reči;
- duže održavanje razgovora;
- lakše razumevanje različitih govornika.
Ako zaista stojite u mestu, proverite da li je veliki deo učenja postao pasivan.
Dodavanje više govora, pisanja i zadataka bez pomoći često otkrije šta treba dalje vežbati.
Zaključak
Samostalno učenje jezika od A1 do B2 nije jedan kurs koji treba završiti, već postepeni prelazak od osnovnih naučenih obrazaca ka sve samostalnijoj komunikaciji.
Na A1 gradite osnovu. Na A2 povezujete jednostavne rečenice. Na B1 učite da duže izražavate ideje i snalazite se kada nešto ne znate. Na B2 radite na fleksibilnosti, brzini i prirodnijoj upotrebi jezika.
Ne pokušavajte da savladate sve odjednom. Redovno slušajte, čitajte, govorite i pišite, a napredak proveravajte kroz stvarne zadatke koje želite da možete da uradite.
Više vodiča za organizovanje učenja nalazi se u kategoriji Metode i strategije učenja.
